Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је да Скупштина Србије усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, а 10. април одреди за Дан сјећања на геноцид над Србима у НДХ.

Уз подсјећање на усташко “коначно рјешење” српског питања, посебно је истакнуто да је усташки геноцид у НДХ вршен на најбруталније и најсвирепије начине, углавном “ручно”, користећи 57 метода убијања /ножеви, маљеви, сјекире, специјална сјечива од којих је најпознатији “србосјек” и друго/.

Линта предлаже да Скупштина Србије закључи да је геноцид у НДХ раван по карактеру Холокаусту, да се од Хрватске тражи да призна геноцид НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, а од Хрватске и БиХ да достојно обиљеже мјеста тог злочина, изврше ексхумацију жртава и дају материјалну одштету жртвама и њиховим породицама и врате им имовину.

У резолуцији треба да буде наведено и да је НДХ била једина земља током Другог свјетског рата у којој су постојали концентрациони логори за дјецу.

Приједлог је да се од Хрватске тражи да забрани употребу усташких симбола и пјесама, те да новом музејском поставком у Јасеновцу покаже цјеловиту истину о геноциду.

Линта у тексту резолуције предлаже да Скупштина Србије закључи да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у НДХ смишљен, планиран и почињен геноцид како је дефинисано Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеном УН из 1948. године.

Осим тога, предлаже и Скупштина Србије обавезује Владу Србије да у року од три мјесеца послије усвајања резолуције одреди 10. април за Дан сјећања на геноцид над Србима у НДХ.

Такође, парламент треба да обавеже Владу да са надлежним органима изради план и програм обиљежавања Дана сјећања на геноцид над Србима у НДХ, као и да започне правну, политичку и дипломатску борбу за међународно признање геноцида над Србима у НДХ.

Предлаже се да се за Дан сјећања на геноцид над Србима одређује Дан оснивања Независне Државе Хрватске – 10. април, јер је оснивањем НДХ започела реализација дуго припреманог Плана истребљења и уништења српског народа на читавом подручју данашње Хрватске, БиХ и Срема све до Земуна са циљем стварања Велике Хрватске без Срба.

Приједлог је и да Скупштина Србије апелује да државе потписнице Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида и међународне организације у својим парламентима донесу резолуције којима се масовно истребљење Срба од стране усташког режима у НДХ признаје као геноцид.

Као разлози да доношење ове резолуције напомиње се да се ове године навршило 80 година од напада нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију, као и 80 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ и почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.

Предлагач оцјењује да историјски доказан геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима није био предмет стварне политичке и моралне осуде у бившој југословенској држави, као и да се у Хрватској намјерно и систематски затире сјећање на геноцид који је починила НДХ и да се хрватски народ није суочио са мрачном прошлошћу.

Такође, константује се да Католичка црква у Хрватској и БиХ никад није суштински признала активно учешће у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, није осудила злочин геноцида, извинила се и затражила опроштај за почињене гријехе и злочине.

Напоменуто је да усташком вођи Анти Павелићу и његовим најближим сарадницима по окончању рата није суђено, да су у данас у значајном дијелу хрватске јавности радикално умањују жртве геноцида, да многа стратишта нису на достојан начин обиљежена, нити су жртве ексхумиране и сахрањене у складу са обичајима.