Кћерка инжењера Фридриха Крикнера, Швајцарца њемачког поријекла, Лујза, рођена је у Београду 1865. године. Шеснаестогодишња дјевојка за коју су имућни родитељи имали велике планове, љета 1881. године, боравећи у породичном љетњиковцу у околини Аранђеловца, на балу официра упознаје младог потпоручника Живојина Мишића.

Лујза Крикнер

Са првим тактовима, које је засвирао оркестар, млади потпоручник Мишић је пришао Кринкеровима, дубоко се поклонио и замолио за дозволу да игра са Лујзом. Дјевојка је кажу, невољно устала, а ни родитељи нису били одушевљени каваљером. Али, те љетње ноћи догодило се не само познанство двоје младих, него и љубав на први поглед, наводе српски медији.

Аргументи да је он сељачки син, да су плате поручника мале, а војници осуђени на непрестано сељакање били су само изговор за кључни аргумент родитеља: то што су Лујза и Живојин различите вјере. Ипак, Лујза бјежи са Живојином, лишена мираза, и 30. октобра 1884. године вјенчавају се у Вазнесењској цркви у Београду.

Њемица која је узела презиме Мишић постала је мајка шесторо дјеце. Три сина: Радована, Александра, Војислава и три кћерке: Елеоноре, Олге и Анђелије. Ипак, срећном браку који су створили у прилог не иду и историјске прилике. Живојин, касније и синови, из једног рата иду у други, а ратова је било: Турски, Балкански, Први свјетски. Лујза дијели судбину своје породице и свог народа. Повлачи се са српском војском преко Албаније до Драча 1915. године, када војвода Живојин Мишић са синовима и војском одлази на Крф, она са осталим избјеглицама иде у Француску. Двије године касније стиже у Солун, пред сам пробој Солунског фронта. Са српском војском враћа се у домовину.

Како је рат оставио посљедице на здравље српског војсковође, Лујза и у миру води нову битку. Одлазе љекарима у Француску, непрестано заједно. Ипак, своју љубав Лујза губи 21. јануара 1921. године.

Војвода Мишић умире на њеним рукама.

Наставља живот са дјецом у родном граду, али убрзо продаје кућу у Београду да би испунила давну Живојинову жељу: у његовом Струганику, испод старе породичне куће гради нову. У тој кући 13. маја 1941, након капитулације југословенске војске Живојинов син, мајор Александар Мишић, и генерал Дража Михаиловић са групом официра који нису прихватили капитулацију оснивају Врховну команду Југословенске војске у отаџбини. У истој кући 19. септембра састали су се Дража и Тито да преговарају.

Њемачка казнена експедиција неколико дана касније, у походу на Равну гору спалила је кућу Лујзе Мишић у Струганику. Лујза тад, из револта из протестанстке прелази у православну вјеру и узима православну име Магдалена.

Њени манири, однос према војводи и дјеци били су саздани од оног најбољег што је понијела из свог германског васпитања и оног стеченог из српске традиције и обичаја. И у најтежим ситуацијама храбрила је супруга и била на његовој страни. Она је мајка херој и жена из добростојеће њемачке породице, која је жртвовала све због љубави према српском војводи који ју је заједно са собом одвео у легенду и незаборав.

Двије фазе њеног живота симолично представљају и две крштенице на зиду музеја у Струганику. На једној пише: „Лујза Крикнер“, на другој: „Магдалена Мишић“. У свакој од њих, Лујза је била одана свом Живојину, њиховој љубави и породици коју су створили.

Умрла је у дубокој старости 1956. године.