Задужбину царице Јелене и Уроша Петог Немањића код Куманова, с јединственом дванаестостраном главном куполом и вриједним живописом, 2001. године су као своју базу користили албански сепаратисти.

Задужбину царице Јелене и Уроша Петог Немањића код Куманова

Доминира крајоликом и свједочи о немањићкој прошлости овог краја, из Куманова се, кажу, види голим оком, али су путеви до њега лоши и може му се доћи у походе само теренским возилом. То је, међутим, најмање важан разлог због чега је манастир Матеич, посвећен Успењу Пресвете Богородице, једна од најзначајнијих српских средњовјековних задужбина, данас, као и годинама уназад опустио, тешко оштећен, запуштен. Маузолеј царице Јелене и младог Уроша Петог Немањића из око 1345. године, с јединственом дванаестостраном главном куполом и вриједним живописом, најтеже тренутке своје дуге историје преживљавао је управо у наше дане, 2001. године, када су га као своју базу користили албански сепаратисти који су нанијели тешка оштећења на комплексу.

Од тих рана манастир се ни данас није опоравио, као што се од тог доба у оближње истоимено село нису вратили ни тада принудно расељени Срби и Македонци. Биће ово још једна година, округло двадесета од немилих догађаја, како се на Малу Госпојину, 21. септембра, на манастирску славу срећу под сводовима манастирске цркве заборављена светиња и расељено становништво.

Историчарка умјтности доцент др Јасмина Ћирић с крагујевачког Филолошко-умјетничког факултета у последњих петнаестак година у више наврата одлазила је у Матеич и каже да је њен утисак како је процес пропадања архитектуре и фресака убрзан. Како додаје, некадашње житеље села Матејче, који последњих 17 година долазе овде да прославе манастирску славу, сачекају сломљена врата и прозори, уништене фреске које нагриза шалитра, раскопан под и влага због крова који прокишњава, разрушени конаци, звонара, помоћне манастирске просторије, уништени објекти некадашњег дјечијег одмаралишта, остаци кухиње, трпезарије, игралишта.

„Матеич је посљедња царска задужбина династије Немањића у околини Куманова. Ријеч је о задужбини импозантних размјера коју је први пут детаљно архитектонски снимио архитекта Ђурђе Бошковић. Важно је напоменути да је Матеич једина црква која има дванаестострану централну куполу, што је куриозитет и у архитектури Цариграда и што извјесно показује да је ријеч о царском прерогативу. Када говоримо о сликарству, изузетно је важно поменути да је сачувана ктиторска композиција иако је у извесној мјери страдала. Царица Јелена и Урош Пети држе између себе модел храма који је поприлично оштећен, али се види да представља сјеверну страну храма с пет кубета. Од историјских тема незаобилазна је композиција „Лоза Немањића”, која је приказана као огранак лозе ромејских царева. Ова композиција, нажалост, претрпила је знатна оштећења, али је могуће зауставити њену даљу девастацију“, каже Јасмина Ћирић.

Она истиче да ни двадесет година касније још нема конкретних, већих помака када је ријеч о системској заштити овог културног добра од изузетног значаја, али да са пуно наде гледа на добру вољу и иницијативе из кабинета Ирене Стефоске, министарке за културу Северне Македоније.

Матеич је јединствен примјер међу српским средњовјековним задужбинама на тлу Сјеверне Македоније који је препуштен зубу времена и о коме се тако мало говори, а још мање искрено ради на очувању, каже Милош Стојковић из Српског културно-информативног центра „Спона” из Скопља.

Извор: Политика