Након сахране, Дрндин мерцедес који је возио Милошевића постао је најпопуларније погребно возило код нас, а и шире.

Радиша Михајловић Дрнда, погребник који је у марту 2006. године возио тијело мртвог некадашњег предсједника СРЈ Слободана Милошевића, подијелио је својевремено у својој исповијести детаље о Милошевићевој сахрани. Он га је преузео, спаковао у свој мерцедес и довезао до дворишта куће у Пожаревцу.

– Слободан Милошевић је авионом допремљен у Београд. У организационом одбору тада су били СПС и предсједник тадашње општине Кучево који је добар са мојим кумом. Мој кум Јоца ме је питао да ли желим да возим нашег преминулог предсједника. Наравно, био сам одушевљен идејом – испричао је својевремено Радиша.

Он се присјетио како је од ријечи до ријечи текао разговор и договор око превоза Милошевића.

– Позвонио ми је телефон. Питали су ме, “Колико ћеш да платиш да возиш Милошевића?”. Рекао сам, ево, колико год да треба. Јер, знате како, то ми је одлична реклама, свјетска реклама. На крају, наравно, ништа нисам платио – каже Дрнда.

У то вријеме он је, како за себе каже, био гастарбајтер. Радио је “преко гране” и за Милошевића тврди да је био “човјек са идеалима” које је, како наводи, веома поштовао.

– Ми гастарбајтери смо сви били понесени неким Милошевићем идеалима. Сви смо пратили све што он ради, нисмо имали разлога да га мрзимо – наводи он.

Када је договор око превоза био готов, Дрнда је изабрао најбољи мерцедес. Међутим, тај ауто је имао један мањи проблем…

– Браник на том ауту је био мало изударан. И сав је био у мушицама. У току ноћи офарбали смо браник, средили ауто. У кола смо ставили бордо свилу на коју смо послије поставили ковчег. Е сад, ја сам иза ковчега ставио своју рекламу. На њој су биле све заставе Европске уније – наводи Дрнда који је се потом сјетио да је око тих заставица испао проблем.

– Када су видјели да сам ставио све те заставице, замјерили су ми. Рекли су ми да не стављам све то у ауто, да не испадне да ја рекламирам земље због којих је настрадао наш предсједник. Сјећам се да су ми рекли: “Немој да буде Дрнда га издрндао” – присјећа се овај гробар.

Додаје да није видио тијело мртвог Слободана Милошевића.

– Нико није могао да погледа у ковчег јер је био “зашвајсован”. Нико то не може, сандуци су увијек затворени на посебан начин. Наравно, сви су ме питали за његово тијело, али, не, нисам га видио. Појавила се сумња да Милошевић уопште није био у том сандуку. Вјерујте ми, када сам га подизао и носио, осјећало се и видјело по терету и свему, да јесте. Те приче да је жив негдје у Русији… мислим да нису тачне. То су причали и за Аркана. Чисто сумњам да је он негдје жив – каже Дрнда.

Када је преузео ковчег, кренуо је пут Пожаревца.

– Када сам преузео тијело осјећао сам се узбуђено. Ипак, најјача ствар је била сам улаз у Пожаревац и пролазак кроз њега. Сједио сам за воланом и… тај осјећај… то што се у мени тада догађало, ја то и дан-данас не могу ријечима да опишем. Било је, ако се не варам, 926 репортера, ту је био и ББЦ, сви, ама цијели свијет нас је пратио и снимао – наводи Радиша и наставља причу о том дану.

– Возио сам два на сат. Људи који су се окупили, а било их је, ако се не варам, око 70.000, бацали су цвијеће, вијенце на ауто, хаубу… У једном тренутку више ништа, ама баш ништа нисам видио. Морао сам да возим уз навођење. Говорило ми се када да скренем лијево, када десно. Само сам чуо гласове и плехану музику која је тог дана свирала – прича Дрнда.

Када је дошао до капије Милошевићеве куће, појавио се сукоб емоција у њему. На крају, преовладало је једно осјећање.

– Понос! Осјећао сам се поносно! Стигао сам са колима пуним цвећа, био сам у центру свјетског збивања. Тек касније сам схватио шта се догодило тог дана. Тек касније сам схватио шта сам урадио, кога сам возио. Тек када сам погледао снимак од тог дана сам постао свјестан свега – каже Дрнда.

Након сахране, Дрндин мерцедес који је возио Милошевића постао је најпопуларније погребно возило код нас, а и шире.

– Па јесте, тај ауто је послије добио на својој цијени, али да се изнајми је коштао исто као и друга кола. Ништа ја то нисам наплаћивао скупље – тврди Радиша, наводи Телеграф.

На крају приче открио је зашто је Милошевић, између осталог, према његовом мишљењу, сахрањен баш у свом дворишту.

– У нашим крајевима постоји обичај да се покојници сахрањују у својој кући да потомци касније не би продали ту земљу – казао је Радиша Михајловић познатији као Дрнда.