Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је данас да су у хрватској злочиначкој војно-полицијској акцији „Олуја“ од укупног броја страдалих њих 65 одсто били цивили, те да је то било највеће страдање Срба у Хрватској и Југославији послије Другог свјетског рата.

Међу жртвама „Олује“ 65 одсто цивила

Штрбац је навео да је у самој акцији, као и након тога, до 1998. године, на простору бивше Републике Српске Крајине страдало 1.887 лица, од којих је 65 одсто цивила, а чак 29 одсто жена.

„Поређења ради, у Хрватској је током рата, кад се узму у обзир жртве с обје стране, било 38 одсто цивила а у `Олуји` 65 одсто, такође укупно је било међу жртвама 14 одсто жена, а у овој операцији 29 одсто“, рекао је Штрбац.

Он је истакао да још нису ријешене судбине 692 лица за којима се трага, међу којима је више од 51 одсто жена.

„Протјерано је око 220.000 људи. То говори каква је то операција била и шта они славе као двоструки празник, јуче и прекључе“, рекао је Штрбац.

Он је навео да су пред хрватски судовима осуђена два припадника Хрватске војске, један Србин и један Албанац, те да су пред Хашким судом биле три оптужнице хрватским генералима, двојица су осуђена Анте Готовина на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, али су у жалбеном поступку ослобођени.

Штбац је данас са начелником општине Нови Град Мирославом Дрљачом са „моста спаса“ спустио вијенац у ријеку Уну.

Преко овог моста, у августу 1995. године прешло је више од 100.000 Срба са Баније и из Лике и Кордуна.

„Нажалост, неки нису успјели прећи, неки нису жељели или нису могли напустити своја огњишта по било коју цијену. Убијани су и након операције `Олуја`, све до 1998. године“, рекао је Штрбац.

Начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача рекао је да је егзодус Срба из Републике Српске Крајине један од најтрагичнијих и натужнијих догађаја у новијој историји.

„Нажалост, показало се да, ако уз себе имаш најаче свјетске силе, можеш радити шта хоћеш и нећеш одговарати. У августу 1995. године Хрватска је напала Републику Српску Крајину са војним капацитетом који је био као укупно становништво ове крајине. Војска Републике Српске Крајине није имала шансе да се одбрани“, рекао је Дрљача.

Он је навео да су ова дешавања имала посљедице и промјене у односима на цијелом Балкану.

„Посљедице се не могу избрисати, створен је другачији политички оквир. Неком је то разлог да слави“, рекао је Дрљача.

Дрљача је навео да су и данас у сјећању непрегледне колоне протјераних, дјечака који воозе тракторе и који су преко ноћи одрасли, а овај догађај је оставио трајни печат на њихов живот.

Обиљежавање годишњице страдања Срба у „Олуји“ почело је поменом у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду.

Након тога, запаљене су свијеће поред пута према „мосту спаса“, а данас ће помен бити служен и код спомен-крста у Сводни гдје је хрватска авијација гађала избјегличку колону.

Извор: Срна