НОВОСТИ

Милутин Ускоковић

04/06/2021

4. јуна 1884. године рођенд је Милутин Ускоковић. Аутор лирског темперамента, у чијим се дјелима сукобљавају романтизам и модерно схватање свијета. Завршио је права у Београду и докторирао у Женеви. Приликом повлачења српске војске у Првом свјетском рату 1915. извршио је самоубиство. Покушао је да створи београдски друштвени роман, улазећи у драматичне сударе личности с градском средином, али је више приказивао унутрашња стања интелектуалаца него комплексну слику времена. Дјела: романи „Дошљаци“, „Чедомир Илић“, збирка приповиједака „Кад руже цветају“, цртице „Под животом“, „Вите фрагмента“.

 

Милутин Ускоковић

Милутин Ускоковић

 

Милутин Ускоковић био је српски књижевник, правник, доктор наука. Основну школу завршио је у Ужицу, а гимназију у Београду. Студирао је права у Београду. У Женеви је 1910. одбранио дисертацију о царинској унији и међународном праву и стекао титулу доктора правних наука. Запослио се 1906. у Царинској управи у Београду, а 1907. је постављен за дипломатског службеника у Српском конзулату у Скопљу. Радио је као секретар у Одељењу за трговину, радиност и саобраћај Министарства народне привреде, а од 1914. у трговинском инспекторату Министарства народне привреде у Скопљу. Повлачећи се испред бугарске војске из Скопља , стигао је преко Приштине у Куршумлију. Потресен трагедијом свога народа 1915. године извршио је самоубиство. Коло српских сестара из Ужица 1936. године поставило је спомен плочу на кући у којој је живио Милутин Ускоковић.

Писао је цртане, приповјетке и романе. Био је сарадник и члан редакције „Политике“ од њеног оснивања 1904. Књижевне текстове је објављивао у часописима: „Савременик“, „Дело“, „Нова искра“, „Српски књижевни гласник“, „Самоуправа“, „Штампа“, „Словенски југ“, „Српска домаја“, „Бранково коло“, „Београдске новине“, „Грађанин“, „Босанска вила“, „Цариградски гласник“, „Венац“, „Вардар“, „Летопис Матице српске“ и др. Његов лирски темперамент био је испуњен приличном дозом сентименталности. Припадао је генерацији младих српских писаца који су почетком XX вијека смјело напуштали традиције српске реалистичке прозе и угледали се на модерну европску литературу. Сматран је представником тзв. београдског друштвеног романа. Улазећи у драматичне сударе личности са градском средином, више је давао унутрашња стања наших интелектуалаца него комплексну слику времена и средине; у његовој литератури осјетна је противрјечност између старинског романтизма и модерног схватања живота и свијета. Најзначајнији је писац кога је Ужице имало до Првог свјетског рата.

 

Извор: СРНА

Остале Вијести