Вијест о смрти краља Александра Kарађорђевића у Марсељу, 9. октобра 1934. године, шокирала је Европу. Човјек који је тога дана пуцао на владара Југославије и француског министра Луја Бартуа промијенио је ток историје свих држава на Балкану.

Краљ Александар

Тог судбоносног 9. октобра 1934. године био је уторак. Kраљ „Ујединитељ“, Александар I Kарађорђевић, послије пута преко Цетиња и Дубровника, коначно је стигао у Марсељ, у коме је требало да отпочне своју званичну посјету Француској.

Тачно у 16 часова краљ је напустио палубу југословенског разарача којим је стигао до Француске. Предвиђено је да главни дочек буде у Паризу, па га је у Марсељу дочекао само министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан високог ратног савеза.

Kраљ Александар је у пратњи ових званичника сјео у отворен аутомобил, иако је било предвиђено да се вози блиндираним возилом. Због коњице која је ишла испред, поворка се кретала веома споро, а краљ је поздрављао и махао окупљеном народу.

А онда, око 16 и 20 часова зачули су се пуцњи који су заувијек промијенили историју Југославије. Владо Георгијев Черноземски уписао се у анале као човјек који је у Марсеју убио југословенског краља Александра Kарађорђевића и ранио француског министра унутрашњих послова Жан Луј Барту, који је касније преминуо од рана.

У гужви која је услиједила, Черноземског је мачем оборио француски полицајац, а затим су га погођеног са више метака у тијело на смрт претукли окупљени грађани. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбједности, гдје је и умро, према званичним извјештајима, не изговоривши ниједну ријеч.

Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милио је до полицијске станице, гдје му је пружена прва помоћ. Међутим, љекари ништа нису могли да учине. Неколико минута послије 17 часова, краљ Александар I Kарађорђевић од Југославије издахнуо је не долазећи свијести.

Черноземски је био члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), која је имала за циљ стварање независне државе Македоније. Умјесто тога, организација је касније постала инструмент бугарске политике на Балкану.

Завереници који су стајали иза Черноземског имали су за циљ рушење Југославије коју су сматрали “тамницом народа” који живе под српском доминацијом. Због овога је вјероватно настала и легенда по којој је краљ Александар прије него што је умро рекао чувено: “Чувајте ми Југославију”.

Данас се сматра да је краљ одмах умро и да је ријеч о миту.