Наталија Обреновић, прво кнегиња, затим краљица, једина је која је преживјела насилно гашење династије Обреновић, јер је у том тренутку већ увелико била разведена од краља Милана и боравила је у иностранству.

Наталија Обреновић

Ипак, убиством њеног сина, краља Александра, након Мајског преврата, Наталија је постала једина насљедница свега што су посједовали Обреновићи, а сада, готово 80 година од њене смрти, појавили су се сродници, који потражују насљедство, али – тестамент је и даље запечаћен у Француској.

Насљедници су се појавили још прије петнаестак година, али до данас нису успјели да дођу до тестамента, а Наталија Обреновић преминула је још 1941. године, што значи да је њена заоставштина мистерија пуних 78 година.

Браћа Србољуб и Слободан Јаковљевић добили су потврду од Основног суда у Горњем Милановцу да су потомци Јакова Обреновића, полубрата кнеза Милоша, владара Србије од 1815. до 1839. и у другом периоду од 1858. до 1869. године. Они су ту потврду стекли још 2004. године, а затим их је такву пресуду суда добило још педесетак потомака Јакова Обреновића.

И док се један од њих представљао као Његово краљевско височанство, очигледно претендујући на трон Републике Србије, други су јасно усмјерени на насљедство. О томе свједоче и судска решења, којима је браћи Јаковљевић потврђено сродство са славним Обреновићима.

– Предлагачи су предлогом и на рочисту лично и преко пуномоћника предложили да суд утврди на основу приложених доказа да су предлагачи Србољуб и Слободан Јаковљевић потомци Јакова Обреновића и да као насљедници имају одређена наслиједна права која се тичу покретања извршења тестамента Краљице Наталије Обреновић у дијелу који се односи на заоставштину намјењену потомцима Господара Јакова Обреновића пред француским судом надлежним за расправљање заоставшитине Краљице Наталије Обреновић – наводи се у образложењу рјешења Општинског суда у Горњем Милановцу из августа 2004. године.

Даље пише и сљедеће:

– У конкретном случају предлагачи су тражили од суда састављање и потврђивање исправе која би предлагачима Србољубу и Слободану Јаковљевићу служила као доказ да су потомци Јакова Обреновића, а ради оставаривања одређених насљедних права, тачније ради покретања извршења тестамента Краљице Наталија Обреновић у дијелу који се односи на заоставштину намјењену потомцима Јакова Обреновића пред надлежним француским судом.

Др Сузана Рајић, редовна професорка Филозофског факултета каже да жеља сродника да добију насљедство које им припада, није чудна и у складу је са свим законима, а очигледно је да посредство суда неопходно. Такође, важно је и што су се ти људи огласили, како бисмо имали уредну генеалогију Обреновића.

– Насљедство које је добила након Александрове смрти, она је њиме располагала, увећавала имовину, давала под закуп, имала дивиденде – каже др Рајић.

Ипак, тачан садржај Наталијиног тестамента и даље остаје мистерија.

– Нико тестамент није видио, значи да није отворен – каже Рајић.

О предметима који су били у посједу Обреновића највише се може сазнати на основу аукцијских спискова. Сребрнина, порцелан, антиквитети, радови на текстилу, акварели, предмети од слонове кости, мермера и камена, намјештај чак 16 краљевских соба… Све је то доспјело до аукцијских кућа, а на списку за само једну аукцију нашло се чак 1.200 предмета који су припадали Обреновићима.

– Насљедници раде добру ствар за своје потомке, јер право насљедства неће застарити. Али какви су то интереси француске владе, која не да тај тестамент? Сви рокови су пробијени. Непровјерена информација јесте да је Наталија улагала вриједносне папире у њихове брзе пруге, велика средства вуку тај капитал – открива професорка Рајић, додавши да задржавање тестамента нема логике, имајући у виду да је Наталија Обреновић била српска грађанка.

Др Рајић додаје да би насљедници требало да се уједине, ангажују француског заступника и да постигну да држава стане из њих, јер је то једини начин да се сазна садржај тестамента Наталије Обреновић.

– Питање тестамента је озбиљно правно питање. Француска влада не реагује на правне захтјеве. Ту постоје неке игре које су иза наших очију. Да су се насљедници фокусирали само на богатство, вјероватно би били ближе рјешењу – каже професорка, додајући да престиж тога да неко у себи има Обреновићке крви вјероватно има већу улогу.