Његово високо преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је, у присуству великог броја вјерника из Сарајева и Источног Сарајева, служио Свету архијерејску литургију у Храму Преображења Господњег у општини Ново Сарајево поводом крсне славе ове цркве, поручивши да је овоземаљски задатак човјека преображавање.

Митрополит Хризостом

„Није човјек и цијели свијет, као што неки данас тврде, створен за смрт или уништење, него је смисао у преображавању и човјека и цијелог свијета“, поручио је митрополит Хризостом.

Након литургије и славског обреда, коме је кумовао Драган Остојић из Источног Сарајева са породицом, обављено је освештање грожђа, а литија је обишла око храма.

„Ми данас славимо чудесну тајну, тајну нашег вјечитог преображавања“, рекао је митрополит Хризостом током бесједе вјерницима у цркви у Пофалићима.

Он је истакао да је човјек створен да би се преображавао непрестано и да се људи преображавају у Божије људе.

Митрополит Хризостом присутним вјерницима је честитао данашњи празник.

„Требамо настојати да нас нашим свакодневним преображавањем Господ удостоји да будемо достојни славе Божије“, поручио је митрополит Хризостом.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, који је и ове године присуствовао прослави славе ове православне богомоље у Сарајеву, поручио је да су вјера и Црква оно што треба да окупља и уједини српски народ и буде изнад свих подјела.

„Овај храм окупља вјернике који су генерацијама уназад расли овдје. Сваки човјек данас овдје који је ушао у Храм је исти и то нам је порука да смо сви једнаки пред Богом“, рекао је Ћосић и додао да се треба поставити тако да сви буду једнаки и у друштву.

Ћосић је подсјетио и на тежак положај Срба у Сарајеву, јер су то махом старији људи који су права која уживају стекли раније.

„То су пензиона права. Сва остала права, најприје право на рад, Срби овдје не остварују“, рекао је Ћосић.

Он је истакао да није иста слика у Источном Сарајеву када је ријеч о народима друге вјере, поручивши да су сви добродошли у Источно Сарајево.

„Ово Сарајево, које смо ми градили, данас је потпуно затворено и лицемјерно. Вријеме ће показати колико гријеше, јер ми који градимо Источно Сарајево имамо прилику да се развијамо, а они ће остати затворени у своје мале једнонационалне оквире“, оцијенио је Ћосић.

Прослави су данас присуствовали и остали начелници и представници општина Источног Сарајева.

Храм Преображења Господњег су 1940. године саградили својим прилозима православни Срби Долачке парохије и бројни приложници из других парохија.

Овај храм завршен је и освештан 8. септембра 1940. године уз присуство тадашњег патријарха српског Гаврила Дожића, митрополита дабробосанског Петра Зимоњића, епископа Николаја Велимировића, Нектарија Круља и Николаја Јокановића, те 50 свештеника, високих званица и око 50.000 вјерника.

У своме 80 година дугом постојању Храм Светог Преображења у Новом Сарајеву два пута је затваран и скрнављен. Од 1941. до 1945. године власти Независне Државе Хрватске затвориле су храм, а свештенике протјерале, а у ратном периоду од 1992. до 1995. године био је жртва провале и пљачке. Поправљен је и освештан по завршетку рата 1995. године.

Послије рата, од 1995. године, храм је обновљен старањем надлежног пароха и парохијана.

Светиња је очишћена и освештана, уређена је порта и поправљен кров. Од прокишњавања и влаге биле су оштећене електричне инсталације и фреске. Спољни зидови храма, који су од тесаног бијелог камена, били су готово црни на неким дијеловима.

Током наредних година отклоњене су посљедице оштећења. Постављена је нова инсталација, обновљена зидна ограда, а фасада храма очишћена.

Од 2004. године почиње осликавање унутрашњости храма. Радови на постављању подног гријања у храму завршени су до 19. августа 2009. године – храмовне славе Светог Преображења, која је свечано прослављена уз присуство тадашњег Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Николаја и саслужење седам свештеника.

При овом храму су служили свештеници: Замфир Миличевић, Јован Марјановић, Јован Шкаљак, Вељко Шкаљак, Војислав Чаркић, Лазар Васиљевић, протосинђел Авакум Росић, Јадран Даниловић и Чедомир Ђелмо.

Извор: Срна