Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од изузетног је значаја за расветљавање истине о грађанском рату у БиХ. У извјештају се тврди да број бошњачких жртава у Сребреници у периоду између 1992. и 1995. не прелази 3.714, као и да се у тој регији није догодио геноцид.

Може ли извјештај да у Сребреници није било геноцида скинути историјску стигму са Срба?

Чланови комисије дошли су кредибилних података и да је извјештај рађен пре десетак година, подаци у њему били би још прецизнији, тврде стручњаци.

Израелски историчар и предсједник комисије Гидеон Грајф, познат по студији о концентрационом логору Јасеновац, предао је извјештај влади Републике Српске и српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику 14. јуна.

За адвоката Горана Петронијевића, браниоца Радована Караџића пред Хашким трибуналом, број жртава је од круцијалне важности, јер је управо тај број од 1995. био плод различитих манипулација, тако да се и у различитим пресудама Хашког трибунала појављују различити бројеви.

„Оно што је комисија урадила је најближе документу који смо ми предали Хашком трибуналу, а то је извјештај који је написан у августу 1995., када је у Тузли формирана 28. муслиманска дивизија, гдје је на постројавању било око 8.000 војника. Тада су Алији Изетбеговићу његове старјешине, између осталог и Насер Орић, подносиле извјештај о томе колико је људи страдало. Они у документу дословно кажу да се то не може са прецизношцћу рећи, јер по шумама има људи који нису пронађени, затим дио који је пребјегао у Србију и дио који су, како они кажу, четници стрељали. Све то, према њиховим процјенама, износи од 3.300 до 3.500“, наводи Петронијевић.

Хашки трибунал је, додаје Петронијевић, био слијеп према овом документу, а проблем са утврђивањем броја жртава настао је док је Сребреница била демилитаризована под заштитом УН, када је Насер Орић који је, како наш саговорник каже, као таоце држао становнике Сребренице, повећавао број избјеглица у том граду како би добијао већу помоцћ, коју је касније Сребреничанима продавао.

Извјештај је такође показао да су у агресивне акције у околини Сребренице у највећем броју случајева ишле муслиманске, а не српске снаге, као и да се у Сребреници није догодио геноцид.

Очекивано је, према Петронијевиц́евим речима, да извјештај постане предмет негирања бранитеља идеје о Србима као геноцидном народу. Међутим, извештај је, према његовом мишљењу, веома значајан и када чињенице из њега буду потврђене у цијелом свијету, моћи ће да се користе и у ревизијским поступцима пред судовима.

Срби су унапред осуђени за геноцид

Иако извјештај показује шта се заправо догодило у сребреничкој регији током грађанског рата у БиХ, Рајко Петровић са Института за европске студије сматра да тај документ неће промијенити двије и по деценије устаљену парадигму о том ратном злочину.

„Нажалост, очигледно је да је Сребреница још током рата пројектована као нешто што треба да остане као стигма за српски народ у будућности како би се урушила слика о његовој одбрамбено-ослободилачкој борби током рата у БиХ. Чини ми се да је Запад, још прије него што се десио трагични злочин у Сребреници, одабрао примјер који ће се у будућности користити као дио идеолошке борбе против српског народа“, каже он.

Иако извештај, према Петровићевом мишљењу, неће ништа промијенити сада, он остаје као документ за будућност и неке друге прилике у међународним односима, када ће се релевантни подаци узимати у обзир. Осим што наводи да о геноциду у Сребреници нема говора, у извјештају се помиње да је у сребреничкој регији између 1992. и 1995. страдало око 2.000 Срба, а да број страдалих Бошњака не прелази 3.714 особа.

Чланови Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995., поред Грајфа, су професор Валтер Манушек из Аустрије, адвокат Маркус Колбах, један од водећих немачких адвоката који је радио на суђењима немачким нацистичким злочинцима, Адарнеле Шинаба из Нигерије, која је стручњак за истраживање злочина, професор Марија Ђурић, која се сматра најбољом у свету на пољу форензичких истраживања (уједно и једини српски представник у комисији), професор Роџер Бајард, такође светски познати стручњак за форензичка истраживања, професор Јуки Осаф из Јапана, који се бавио сукобом у Сребреници у последњој декади, професор Стивен Мејер, професор Лоренс Френч и стручњак за медије и светски познат новинар покојни Ђузепе Закарија, подсјећа „Спутњик“.