У крипти Саборног Храма Васкрсења Христовог у Подгорици одржано је молитвено сјећање на блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија под називом “Ђедо”, у организацији Митрополије црногорско-приморске, Црквене општине Подгорица и Српског пјевачког друштва “Светосавник”.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије на почетку се присјетио старе јелинске мудрости која човјечију срећу повезује са његовим крајем.

– Ако му је крај добар, онда се за тога човјека може рећи да је био срећан – рекао је митрополит Јоаникије.

Према његовим ријечима, блаженопочовши митрополит Амфилохије цијелог живота носио је крст и обасјавала га је свјетлост васкрсења.

– Зато је и његова сахрана личила на васкрсење. Дочекао га је Васкрсли Христос у његовој смрти и то је била његова коначна побједа – рекао је митрополит Јоаникије.

Он је додао да је митрополит Амфилохије био борац, динамична личност и велики покретач, а Његошеви стихови посвећени Карађорђу /”диже народ, крсти земљу”/ могу се односити и на њега.

– Оно што га је стално покретало била је непосустала будност, огроман труд, визија за реалност, прошлост и будућност народа. Осим њега, то је покретало и велики број његових саслужитеља и сарадника – рекао је митрополит Јоаникије.

Он је објаснио је да су литије посебне црквене свечаности које дочаравају величину неког празника, а у Црној Гори су биле знак обнове, почевши од прве литије са моштима Светог Василија Острошког.

Осврнуо се и на литије против Закона о слободи вјероисповијести, говорећи да је народ спријечио велико безакоње које се спремало и Цркви и народу, јер су они у ствари једно.

О упокојењу митрополита Амфилохија рекао је да је била блажен и срећан крај једног мученика који се распињао за свој народ, који ће за своје трудове бити награђен вијенцем правде и славе Божије.

– Његова сахрана била је слика васкрсења и слика свих његових заслуга и трудова, онога што је он чинио за обнову Црне Горе, за обнову душе, вјере, части и поштења – закључио је митрополит Јоаникије.

Књижевница Милица Бакрач из Никшића рецитовала је неколико пјесама посвећених митрополиту Амфилохију.

Живојин Ракочевић из Грачанице отпочео је своје излагање рекавши да је прва Његошева ријеч Бог, а друга Косово.

– Митрополит је био на истом путу. Његова трећа ријеч била је Ловћен, а четврта Јасеновац. То су биле темељне тачке његовог живота и дјеловања – навео је Ракочевић.

Хор “Светосавник”, под диригентском палицом Ратке Вујачић, извео је композиције “Оче наш”, “Свјати Боже”, “Пјесму митрополиту Амфилохију”, “Пред иконом Светог Саве”, “Црвен цвете”, “Суза Косова” и “Радости моја-Христос воскресе”.

Стихове Матије Бећковића говорила је Јована Ровчанин.