У срцу Шумадије, на налазишту Дворине код Аранђеловца, археолози су прије 16 година започели истраживања у жељи да пронађу остатке куће посљедњег српског деспота Павла Бакића, међутим открили су ипак нешто друго, импозантније и мистериозније. Тамо гдје стаје историја, наставља археологија захваљујући којој се сазнају бројне тајне српске прошлости.

Пронађена средњовјековна црква (фото:Rina.rs)

“Кад смо пронашли тесаник са остацима фрескосликарства, било је јасно да се у близини налази црква и кренули смо даље да истражујемо. Дошли смо до огромне монументалне грађевине, веће чак и од Грачанице. Ради се о средњовјековној цркви која је дугачка 27, а широка 14 метара, украшена живописом великих мајстора, што је чини једном од највећих у том добу, али је невјероватно да за њу нема никакав писани траг”, рекао је за Рину професор Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу.

Задужбина оваквих димензија могла је бити само владарска, па се за сада претпоставља да припада лози Немањића и да ју је подигао цар Душан, средином 14. вијека у доба највећег процвата своје владавине. Изграђена је у српско-византисјком стилу, али њено постојање и даље је обавијено велом тајне.

“На основу неких пронађених остатака сматра се да је управо у овој цркви било сједиште Београдске епископије у 14. вијеку. Црква има припрату која је заједно зидана са бродом. Он је осликан, а припрата није. Зато се претпоставља да се нешто у међувремену догодило, можда чак и смрт цара Душана, која битно мијења историју, али и даљу будућност ове цркве. Током истраживања овдје смо пронашли велики број фрагмената фресака, које се сада налазе у музеју, а најбољи и најкрупнији комади су конзервирани”, каже Миливојевић.

Проналаском овог великог локалитета подно планине Венчац, откривају се нове странице српске средњовјековне историје. Бројна истраживања отвориће и додатна питања, али је извјесно да ће се на овом мјесту појавити значајне чињенице које су биле вјековима скривене од јавности.

“Постоји много непознаница које ће се открити будућим истраживањима. Откривени су масивни надгробни споменици који свједоче да је изузетно богато становништво овдје живјело током средњег вијека, а на нама је да откријемо ко је све тада насељавао ово подручје”, изјавио је Миливојевић.

Владари из династије Немањића били су најпознатији ктитори у српској историји, али за све њихове грађевине постоје писани докази, док једино за цркву пронађену у Дворинама код Аранђеловца не постоји никакав траг, нити објашњење, и зато је она за сада једина непозната задужбина ове лозе.