Јасмин Мулахусић, осумњичен за ширење националне, вјерске и расне нетрпељивости којег је Суд БиХ пустио на слободу без мјера забране, налази се на списку припадника одреда „Ел муџахедин“, чија је копија у посједу Срне, а из којег је видљиво да је у одреду провео три године, четири мјесеца и 18 дана.

Јасмин Мулахусић

Извор који је Срни уступио списак тврди да је Мулахусић одреду приступио по његовом оснивању.

На списку припадника одреда „Ел муџахедин“, који је као командант потписао Сакиб Махмуљин – првостепено осуђен на 10 година затвора због злочина над Србима у вријеме док је био командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин, наведено је да је Мулахусић у одреду провео од 6. јуна 1992. до 24. октобра 1995. године.

На списку од укупно 1.774 имена Мулахусић је заведен под редним бројем 1.270.

– Мулахусић је био близак са терористом Суданцем Бехари Масад Омером, који је са неколико муџахедина из БиХ био дио терористичког напада 11. септембра на Свјетски трговачки центар у САД, а наводно је учествовао и у пружању подршке одреду „Ел муџахидин“ у рату деведесетих – рекао је извор Срне.

Исти извор тврди да се у извјештају аустријске Савезне канцеларије за заштиту устава и борбу против тероризма из јануара 2005. године неколико пута спомиње и Јасмин Мулахусић под именом /Yасмин/.

– Извјештај је поднесен јер је Бехари Масад Омер затражио аустријско држављанство, које му није дато јер је констатовано да би то штетило интересима Аустрије – наводи Срнин извор.

Суд БиХ пустио је 7. септембра на слободу Јасмина Мулахусића, осумњиченог за кривично дјело изазивања националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости, а притом му није одредио ни мјере забране.

Против Мулахусића Тужилаштво БиХ води истрагу због кривичног дјела ширење националне, вјерске и расне нетрпељивости и одавања тајних података.

Осумњичени Мулахусић евидентиран је и код истражних органа других земаља, саопштено је раније из Тужилаштва БиХ.

Из затвора је недавно изашао и некадашњи вођа вехабија из Бужима Хусеин Билал Боснић. гдје је због подстицања на тероризам служио казну од седам година затвора, што је експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић оцијенио као импулс исламистичком покрету у БиХ да настави са радикалним дјеловањем, реорганизацијом и акцијама.

Галијашевић је тада истакао да Боснић идеолошки и вјерски припада радикалним структурама спремним на насиље, те да је „важан“ човјек у оквиру тог покрета, али не и најважнији, као и да је СДА отворила врата том покрету.

Он је подсјетио да је Боснић осуђен за слање на сиријско ратиште једног човјека – свог чобанина Ибре Ћуфуровића, док је остала нетакнута структура иза које је стајао Осман Мехмедагић Осмица и Обавјештајно-безбједносна агенција /ОБА/ и структура предвођена Нусретом Имамовићем која је послала 500 људи у Сирију и Ирак, од којих је око 100 још тамо.

Галијашевић тврди да ОБА штити муџахедине, а предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец и ОБА, и директора те агенције Османа Мехмедагића и муџахедине.