Самостална муслиманска јединица „Меша Селимовић“ је била јединица у саставу 1. крајишког корпуса Војске Републике Српске, са сједиштем у Дервенти.

МУСЛИМАНИ РАТОВАЛИ ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Историја

Јединица је формирана у августу 1992. године у селу Кулина код Дервенте на иницијативу Исмета Ђухерића, резервног капетана ЈНА, а уз помоћ генерала Бошка Келечевића и тадашњег пуковника Славка Лисице, команданта Тактичке групе 3 Војске РС. Била је величине чете и бројала око 120 људи, углавном муслиманске народности, уз одређени број Хрвата и Срба. Јединица се налазила се у саставу Дервентске бригаде и била је позната под именом – чета „Меша Селимовић“.

Јединицом је до јануара 1993. командовао капетан Исмет Ђухерић, након чега се демобилисао. На командном мјесту замијенио га је Нусрет Диздаревић који је наставио водити јединицу све до краја рата. Прошла је сва бродска и дервентска ратишта, а учествовала је и у борбама око Теслића, Тешња, Вучијака, Маглаја и Завидовића. Највећи дио припадника ове некадашње јединице и данас живи у Броду, Дервенти и Прњавору, наводи портал „Видовдан“.

Нусрет Нуце Диздаревић, потпуковник Војске Републике Српске, командовао је чувеном четом „Меша Селимовић“, састављеном углавном од добровољаца Муслимана-Бошњака у одбрани њихових кућних прагова у Дервенти, Броду и другим деловима Републике Српске.

Диздаревићев животни и ратни пут за добре познаваоце у правом свјетлу најбоље одсликава агресију Хрватске на БиХ и српске просторе, као и сама дешавања у крвавом грађанском рату у бившој Југославији.

Јединица „Меша Селимовић“, формирана је у августу 1992. у селу Кулина код Дервенте на иницијативу резервног капетана прве класе ЈНА Исмета Ђухерића из Брода, уз помоћ генерала Бошка Келечевића и тадашњег пуковника Славка Лисице. Чинило ју је око 150 Муслимана добровољаца, а неколицини њих је хрватска војска, заједно са домаћом хрватско-муслиманском коалицијом, попалила домове и починила злочине половином 1992, преласком Саве код Брода. Преминули Диздаревић је јануара 1993. у чину капетана преузео команду над четом „Меша Селимовић“. Са великим успјехом водио ју је до краја рата. Јединица се истакла на дервентском, бродском, маглајском, завидовићком и другим ратиштима.

Туговали су за Југом, поштовали заклетву дату тадашњој ЈНА, а да би обранили своје, из те расформиране војске приступили су у мају 1992. године формираној Војсци РС. Нису се обазирали на непријатељску пропаганду да су „Бошњаци с кокардама на глави“.

– Туђману није био циљ да само покори нас Србе и Муслимане, већ да нас протјера – јавно су истицали команданти Ђухерић и Диздаревић.

Остали су досљедни заклетви да сачувају дух заједништва. Приступили су ВРС, да би заштитили имовину и људе који су желели да остану на своме.