27/08/2021
Мјесто где се чува српска традиција у Отави
У Отави, милионском граду, нема нас тако много, као у Торонту. Овдје су углавном долазили млади и стручни људи који су бежали од ратних дешавања. Са собом су понијели и љубав према свом огњишту и традицију, са жељом да овде успостави хармонију, као што је то чинио Свети Сава у земљи из које потичемо.
Група заљубљеника у уметност, уз благонаклоност управе црквено-школског Одбора, оспособила је у Културном центру једну просторију и направила галерију.
Осим изложби уметничких слика, дечијих радионица и предавања, прављене су и етно изложбе са едукативним карактером. Велику улогу у организацији ових догађају имају жене из Кола српских сестара.
Културни центар је мјесто гдје се одржавају књижевне трибине, позоришне представе, гостују значајни људи, наступају хорови, гуслари, излажу винари…
Наши људи су донијели и разне предмете из старог завичаја па се и ти експонати изложе у нашој галерији. Ћилими, везови, ткања као и разне алатке и предмети коришћени у домаћинству су блистали уз пратећу сценографију огњишта и дома. Млади су посебно били одушевљени сазнањем да су њихов дједови, баке, очеви и мајке били вични да направе такве дивне ствари.
Организовали смо изложбе поводом сто година од пробоја Солунског фронта, осам вијекова аутокефалности Српске православне цркве, затим посебно занимљива предавања о животу Светог Саве, нашим манастирима на Светој Гори и Румунији.
Лику смо представили кроз неколико личких прела. Добра вечера и специјалитети личке кухиње одушевили су присутну публику, Херцеговачко вече, осим бројних ручних радова и херцеговачке кухиње, показало је знамените јунаке и личности из Херцеговине. Група винара, ентузијаста, сваке године је прави фестивал вина са обилном ловачком вечером уз дегустацију и оцењивање вина. Новац сакупљен на тим сусретима уплаћиван је за отплату дугова око изградње наше нове цркве и културног центра.
Прије неколико година организована је незаборавно војвођанско вече, а приход са те манифестације намењен је био за израду порталног мозаика у новој цркви. Хтели смо да дочарамо грађански живот у Војводини и Србији, а за вечеру је направљена раскошна трпезу старих српских специјалитета.
Спаваћу собу је красио кревет са везеном постељином од шлингераја.
У кревету је била лутка обучена у исхеклано оделце за крштење (старо 120 година), мали опанчићи уредно сложени на ћилим поред кревета и наткасна са дивним биљурним огледалом, породичне слике и стари сат и дијелови накита били су украс у спаваћој соби.
На посебном столу биле су пожутјеле старе фотографије предака и колекција старог српског новца.
Лутке манекенке обучене у традиционалну грађанску ношњу – либаде са дугачким рукавима, затим везене и чипкане хаљине као и бисером извезени тепелук на глави представљао је домаћицу куће.
У наставку трпезарије је био салон са неколико старинских комада намештаја.
Пиротски ћилимчићи красили су под салона, испред софе на сточићу било је послужење кафе, а на полицама ретке књиге и стона лампа са лепим абажуром. На зиду неколико урамљених златом везених косовских народних мотива.
Све је то одушевило посјетиоце и натерало да размишљају са сетом о прошлом времену. На зидовима кухиње биле су извезене „куварице” са порукама домаћици, сто покривен дивно извезеним столњаком, прибор за спремање јела (стари кувар, кухињске посуде, сито, аван, соље, млин за кафу, лампа на гас, пегла на угаљ).
Да би смо се приближили том времену сваки посетилац је на улазу у Српску грађанску кућу био послужен старовремским Берметом „Лалин сонет” винарије Шљокић, аперитивима и медом.
За вечеру је направљен посебан мени за који се постарало Коло Српских сестара показујући широку лепезу својих способност и кулинарске вештине.
Главно јело тендерлоин у ловачком сосу са запеченим кромпиром и флекицама са купусом. Гомбоце – кнедле са шљивама изазвале су одушевљење присутних као и китнкез, ванилице и штрудле.
Прије вечера изведен је посебан програм староградских песма, које је отпевао хор „Бистрик” из Монтреала, док је током вечере оркестар изводио потпури староградски мелодија.
Око 200 гостију пре и после вечере сишло је до галерије да види ову предивну изложбу, која је иначе, трајала недјељу дана. Многи млади нису имали прилику да виде овакву представу живота у Војводини и Србији. За њих је то било откровење једног прошлог времена.
Скупљена средства употребљена су да се купи квалитетан материјал за израду мозаика. Рад на мозаику је био волонтерски, а радила га је је група наших умјетника, вјерника.
Послије годину и по дана мозаик је освештан и постављен изнад врата храма Светог Стефана, гдје и данас краси портал нове српске цркве у Отави.