Битка на Марици је била пресудна у средњовјековним српско-османским ратовима. Османска побједа је отклонила можда и највећу пријетњу османском освајању Балкана. Смрт краља Вукашина и деспота Угљеше је довело до још веће пометње и свађа у Србији. О овом боју зна се доста, међутим појавиле су се и многе заблуде. Неке ћемо поменути овдје.

Маричка битка

1. Обично се прича да су краљ Вукашин и деспот Угљеша напали Османлије у тренутку када је османска војска била у Малој Азији. Међутим, извори говоре другачије. Конфузија је настала због тога што османске хронике говоре о освајању Биге, а одмах послије тога помињу Марицу. Ово је навело многе да помисле да је освајање Биге било непосредно прије или у исто вријеме када и бој на Марици, али новија истраживања су дошла до закључка да је Бига пала под Османлије 1364.-’65., дакле доста прије боја на Марици. Главни циљ Османлија 1371. је било освајање Галипоља, имамо писмо које је папа добио од Ђеновљана у љето 1371. То писмо спомиње неизбјежни скори османски удар. Од Кидона сазнајемо да су Османлије тражиле предају Галипоља од Римљана. Османски притисак на балканске земље се током 1371. повећао, а не смањио, наводи се у публикацији Историја Срба.

2. Вукашин и Угљеша су на Марицу отишли сами. Римско царство није било у могућности да им помогне, додуше може се рећи дијелом и из психолошких разлога. Кидон нам говори да је већина Римљана била за то да се Османлијама преда Галипоље. Српски феудалци свакако нису имали жељу да помогну Мрњавчевићима, многи су им били противници, а ако је хипотеза по којој је краљ Вукашин 1370. са трона збацио цара Уроша истинита, онда није изненађујуће што српски великаши нису помогли узурпаторима.

3. Српски војници се нису напили пред бој, те приче потичу из османских извора који намјерно представљају своје противнике на што гори начин. Сличне приче о српском пијанству ће се појавити везане и за бој на Косову.

4. Постоје различите верзије око тога ко је водио Османлије на Марици. Обично се узима да је то био Лала Шахин-паша, али Анонимска Османска Хроника спомиње Хаџи Илбега као лидера османске војске. Исто тако, спомиње се и да је Лала Шахин-паша на крају Хаџи Илбега и отровао. Постоји и хипотеза да је Лала Шахин командовао османском војском, али да су се Срби на Марици суочили само са претходницом Лала Шахинове војске, претходницом којом је командовао Хаџи Илбег.

5. Иако турска историографија понекад узима да се 1364. одиграла прва битка на Марици, ово не можемо узети као тачно. Краљ Вукашин тада још увијек није био краљ, а да је 1364. изгубио од Османлија како се то представља, сасвим је сигурно да не би успио да се наметне као највећи и најмоћнији великаш са краљевском круном свега годину дана касније. Ни деспот Угљеша 1364. није био владар Сера, то је још била царица Јелена. Наводно су у тој првој Маричкој бици учествовали и Мађари, међутим ни то није вјероватно. Мађарски краљ Лајош заиста јесте 1364. у Кракову обећао да ће кренути у крсташки рат, али то никада није испунио. Тако да, ако се прва битка на Марици десила, што није много вјероватно, сасвим сигурно се није могла десити 1364.године.