У Сијековцу код Брода прије 29 година убијено је 46 српских цивила.
Злочин су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из Босне и Херцеговине.

Обиљежено 29 година од злочина у Сијековцу: Српска брани истину о страдању Срба

Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић каже да је подигнут крст, у знак сјећања на мучки страдале Србе.

Видић је подсјетио да су чланови породица Мартић и Дујанић убијени 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу, када је у овом стравичном злочину звјерски убијено 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца.

“За само сат времена убијено је деветоро Срба, међу којима највише из породица Милошевић и Зечевић. Најмлађа жртва био је Драган Милошевић (17), а најстарија Јован Зечевић (72). У Сијековцу је запаљено 15 кућа, као и Црква Свете великомученице Огњене Марије”, рекао је Видић.

Видић је навео да је март за Србе у Броду болан и веома тужан мјесец и да је 3. март у историји овог мјеста уписан као дан када су Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији из Хрватске.

“Тог дана је из Славонског Брода преко моста у Брод прешао велики број добро наоружаних хрватских војника са тешким наоружањем. Напад на српско становништво почео је на главном путу Брод-Дервента, односно у Стадионској улици, када су хрватско-муслиманске снаге заједно са 108. бригадом `Збора народне гарде` заузеле центар града”, указао је Видић.

Он је подсјетио да о преласку хрватске војске преко моста у Брод постоје сачувани видео-снимци који су уврштени у документарни филм “Од страдања до слободе Брода”.

Према изјавама и документима којима располаже Борачка организација Брод, 3. марта 1992. године у Босанском Броду одржан је састанак представника три народа, односно политичких вођа странака које су имале одборнике у локалној скупштини.

Циљ састанка био је да се смире тензије изазване спровођењем бошњачко-хрватског референдума, а тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Босански Брод Михајло Сријемац предложио је рјешење о смиривању напете ситуације.

По повратку кући, у 16.40 часова са подручја бродског насеља Махала, Сријемца су, пуцајући из ватреног оружја, ранили припадници хрватско-муслиманских паравојних јединица, потпомогнути снагама ХОС-а из Славонског Брода.

Преживјели свједоци тог времена описују да је настављено застрашивање локалног српског становништва физичким малтретирањем, пљачкама и одвођењем у логоре.

Напад на Брод 3. марта био је увод за најсвирепије злочине који су се тог мјесеца догодили на подручју ове општине.