Као посебан народ на Балкану, Срби се први пут помињу 622. године и то под именом Сораби, који насељава велики дио некадашње римске провинције, Далмације. Такође, у неким византијским списима из 7. и 8. вијека помиње се име Гордосерба (Српски народ) који је насељавао просторе Мале Азије.

Прва династија која је владала Србима

Сматра се да је прва српска држава на Балкану била наставак државе коју су Срби имали у старој прапостојбини. Прва династија почиње од неименованог владара који је народ довео на југ. Исто тако се о прва два вијека њиховог живота на Балкану не зна ништа.

О првом српском владару Вишеславу зна се само како се звао.  Послије њега слиједе Радослав, Просигој и Властимир, који је владао средином 9. вијека. Неки подаци о нашем народу и првим његовим владарима познатији су од владавине Властимира, па све до доласка на пријесто његовог праунука Часлава.Најважнији владари из тог периода били су Властимир, његов син Мутимир, који је владао у доба Ћирила и Методија, и праунук Часлав, посљедњи познати владар из наше прве династије. Географски положај нашег народа у то вријеме доста привлачи пажњу.Као мали народ, Срби су на све стране били окружени моћним империјама: Бугарским царством на истоку, Византијом на југозападу, а на сјеверу, све преко Далмације, Франачким царством, које је допирало све до Београда. Крајем 9. вијека, тачније 895. године у Средње Подунавље ће се населити Мађари, који од тада, па све до данас представљају сталан чинилац у српској историји.

Међутим, главни утицај у то доба у српској политици имале су Бугарска (која је тежила да освоји Србију и прикључи је свом царству, која се једина од свих других словенских племена опирала да буде покорена) и Византија (која је тежила да Србију држи у некој врсти вазалног односа).

Ратови са Бугарском чине главну садржину наше историје од Властимира до Часлава. За вријеме Властимира, Бугари су водили против Срба трогодишњи рат у коме су изгубили сву своју војску, али ипак нису одустали од нападања Србије. У једном од тих ратова, за вријеме владавине краља Мутимира, Срби су опет потукли Бугарску државу, али су тада успјели и да заробе царевог сина.Осим Бугарске и Византије на судбину историје српског народа утицао је још један чинилац. То је била стална борба на самом престолу око власти. До сукоба је долазило због начина наслијеђивања престола, који је пренијет из старе постојбине, по коме се земља, послије смрти владара дијелила између његових синова. Након смрти сваког владара, грађански ратови су били неизбјежни. У њих су се, природно, уплитале и Византија и Бугарска, па су се на нашем пријестолу стално смјењивали бугарски и византијски штићеници.

Грађанки ратови у Србији слабили су земљу и њене одбрамбене системе. За вријеме највећег бугарског цара Симеона на Србију је кренула највећа војска у којој се тада налазио и претедент на српски пријесто Часлав, син Конимира који је одбјегао у Бугарску. Овај подухват довео је до праве катастрофе. Српска земља је била потпуно прегажена, народ одведен у ропство, а каже се да је у Србији остало само педесет људи без жена, дјеце, који су се ловом хранили. Ово је било прво пустошење српске земље за које се зна у историји.А Часлав који је са Бугарима дошао да влада, видјевши да више нема над киме да влада, вратио се са бугарском војском. До необичног преокрета у историји српске државе долази када Часлав, од издајника постаје обновитељ Србије, такође, први у историји обновитеља Српске државе и народа. Уз помоћ Византије, након седам година од пропасти Србије, Часлав обнавља војску и сакупља народ који је побјегао од Бугара и на тај начин успјева да ослободи Српску земљу.

Часлав тако постаје најзначајнији владар прве српске династије, који је под својом влашћу ујединио све српске земље, наводи се у књизи „Културна историја Срба“.

#srbi #srbija #istorijasrba