10/09/2021
Јосиф Панчић ју је открио 1874. у околини Ниша и заштићена је као природна ријеткост, одабрана је као поменути симбол јер има невјероватну способност. Наиме, чак и уколико се потпуно осуши, може поново да оживи ако се залије, тај процес налик васкрсењу, приписује и сјећању на српску војску која је, послије страшних губитака, успјела да се опорави и оствари побједу у Првом свјетском рату. Оно што је многе одушевило па и нас је то да се овај цвијет нашао на грудима прослављеног Нијемца Јиргена Клопа, тренера Ливерпула који је тако одао почаст српским жртвама.
Желимо да овом приликом укажемо и на једну веома битну ствар, а то је свијест нас и свијест других за своје претке који су дали оно највриједније за нас данас, а то је свој живот. Уколико сте били у новембру у неком Британском граду у посљедње вријеме, нисте могли а да не примјетите њихову колективну свијест и поштовање према својим жртвама. Вјеровали или не, седам дана уочи 11. новембра сви на улици од оних најсиромашнијих преко уличних продаваца до богатих пословних људи сви до једног поносно на својим грудима носе цвијет мака. На улицама се свирају националне пјесме, док се упоредно одржавају и званичне манифестације у њихову част. Такође, тих дана свака јавна приредба мора почети минутом ћутања за све жртве док сви учесници на својој одјећи истичу овај симбол. Колико год зла нама нанијели ми морамо нешто и научити од њих и признати себи да се не одужујемо на адекватан начин онима који су то и те како заслужили. Ми се стидимо да носимо гардеробу са мотивима који симболизују нашу историју и традицију, а камоли да носимо цвијет на грудима или да пјевамо и слушамо националне пјесме у њихову част.
НАШ ЦВИЈЕТ СЕ ДЕФИНИТИВНО ОСУШИО, АЛИ НЕ ЗАБОРАВИТЕ ДА ИМА МОЋ ДА ПОНОВО ПРОЦВЈЕТА. МИ СЕ ПИТАМО…