Погледају – неки човјек, онако у помрачини са качкетом сједи у тренерци и соба је неуредна, јорган згужван, тренерке неке су ту, орман отворен, новине расуте, стоји вода на столу…

Генерал Ратко Младић

У Лазареву су живјеле четири фамилије које имају родбинске везе са одбјеглим генералом и све четири се стављају под надзор.

Лазарево, мало банатско колонистичко село, није било непознато члановима Акционог тима. То мјесто у Војводини настањивало је око 3.000 људи, претежно борачких породица из Босне и Херцеговине, па и из околине Калиновика, одакле је и сам Младић, објавио је 2017. године Недељник описујући детаље хапшења генерала ВРС Ратка Младића.

Још октобра 2007. године новосадски “Дневник” писао је о претресу напуштене касарне у Зрењанину, повезујући то са чињеницом да Младићева родбина живи у Лазареву, надомак Зрењанина. Три године касније, априла 2010. године, сарајевски недјељник “Слободна Босна” објавио је текст како је Ратко Младић виђен у Лазареву, пише Недељник.

“Кључни моменат је Ђурђевдан 2011. године. Велика српска слава… Дарко Младић и његова дјеца су дошли управо на славу код свог рођака у Лазарево”, почиње да одмотава клупко Владимир Вукчевић, бивши тужилац за ратне злочине Републике Србије.

Дарко Младић и дјеца, међутим, све вријеме бораве само у дворишту Бранислава Младића. “… Дјеца парадирају ту око те куће – унучићи, као да их неко гледа изнутра. … То су примјетили Миодраг Ракић, Вукчевић и Светко Ковач”, наставља Бруно Векарић некадашњи помоћник тужиоца за ратне злочине.

Провели су пола сата под прозорима куће, у Улици Вука Караџића, коју пресјеца улица другог Караџића – Радована. “Имали смо висок степен сумње да је врло могуће да се налази у неком од тих објеката”, додаје Саша Вукадиновић, некадашњи директор БИА.

Сутрадан ујутру, док су пили кафу, скривени станар Младић рекао је другом Младићу, свом домаћину Браниславу, како је кроз завјесу гледао сина Дарка и унуке.

У најужем кругу и највећој тајности донијета је одлука да се крене у 37. велику акцију потраге за Младићем.

“Чак ни сви припадници службе за откривање ратних злочина нису знали да постоји тај ниво сумње који указује да је могуће да се Ратко Младић налази у једном од тих спорних објеката”, открива за даље Вукадиновић.

У зору, тачно у 5.30, 26. маја 2011. године, у куће четири породице у Лазареву, које имају родбинске везе са оптуженим генералом, истовремено упадају екипе СОРЗ-а. Једна од њих и у двориште Бранислава Младића.

“Ми дакле нисмо имали пуно сазнање да ћемо открити Ратка Младића у Лазареву, већ смо се понашали по методологији која је утврђена и која је посљедица нашег претходног рада”, каже Борис Тадић, некадашњи предсједник Србије.

“Четворица представника СОРЗ-а улазе у то двориште, ту се налазе двије куће. Пењу се уз те степенице, улазе и у прву собу с десне стране која је прва при руци, улазе два оперативца”, свједочи Векарић. “У једном моменту не могу да се отворе врата, нешто или неко се налази иза врата. Погледају – неки човјек, онако у помрачини са качкетом сједи у тренерци и соба је неуредна, јорган згужван, тренерке неке су ту, орман отворен, новине расуте, стоји вода на столу.”

“Три кључна човјека – шеф координационог бироа, шеф БИА и тужилац за ратне злочине нису у том тренутку били у земљи”, коментарише чудну ситуацију генерал Александар Димитријевић, некадашњи начелник Управе за безбједност Генералштаба ВЈ.

“У том тренутку Миодраг Ракић и ја смо на службеном путу који је заказан два мјесеца раније и налазимо се на састанцима са највише позиционираним људима и најзначајнијим руководиоцима служби Сједињених Држава”, објашњава за Недељник Вукадиновић.

“У вријеме хватања Ратка Младића, ја сам на Брионима”, каже Вукчевић.

“Један од њих отвара, тражи му личну карту: ‘Дајте ми личну карту.’ Отвара личну карту – Ратко Младић. Каже: ‘Одакле ти ова лична карта?’ Не препознаје јер је помрачина, стварно Младић изгледа знатно другачије од онога како га ми памтимо са телевизије”, наставља Векарић. “Особа одговара: ‘Нашли сте кога сте тражили. Ја сам Ратко Младић.”

Шифра је гласила: “Деда је пао!”

“Један од мојих најважнијих сарадника у том послу ме је позвао телефоном, то је у Србији било већ врло, врло рано, у Америци је већ касно увече и обавијестио ме да смо завршили посао. Конкретно, да највећи проблем који смо имали, више немамо”, одахнуо је Вукадиновић.

У јавности долази до конфузије. Паралелно са вијешћу о хапшењу Младића, коју многи примају као још једну у низу спекулација и пробних балона, из Хрватске стиже вијест да је у Србији под именом Милорад Комадић ухапшен Ратко Младић.

Информација о лажном идентитету показаће се нетачном, али вијест о хапшењу, на ванредној конференцији за медије, потврђује предсједник Тадић. Младићево хапшење је изазвало бројне спекулације. Било је оних који су вјеровали да је у све уплетен “случај”! “Да ли ико озбиљан мисли да тако важна ствар може да се деси случајно”, пита Вукадиновић.

Неки су веровали да се Младић сам предао, тј. да су га “предали”! По њиховом мишљењу, имајући у виду да је у посљедњих неколико недјеља преживио чак два срчана инфаркта и да је без икакве љекарске помоћи, Ратко Младић је имао само двије могућности: смрт или Хаг.

“Остао је без подршке, без јатака, без финансија, вјероватно остављен од свих”, говори генерал Димитријевић. “Шта је могао, о чему је могао друго да размишља, осим можда да је спас, ја мислим пре свега због породице, да он буде пронађен. И то се напросто догодило.”

“То није било ни чудо ни изненађење већ резултат веома добре сарадње служби на терену, и увијек кажем да су у том смислу Саша Вукадиновић и БИА урадили одличан посао”, убијеђен је Серж Брамерц, главни тужилац Међународног трибунала у Хагу.

Највише је, ипак, било оних који су се фокусирали на упадљиве политичке коинциденције. Хапшење је изведено на дан кад у Београд долази Кетрин Ештон, висока представница ЕУ. Та посјета пак дешава се само неколико дана прије него што ће Серж Брамерц да поднесе извјештај о сарадњи Србије са Хашким трибуналом Савјету безбједности УН. А већ је било јасно да ће извештај бити негативан.

Извор: блпортал