Атентати на српске владаре у нашој историји су многобројни и вуку коријене још од првих српских владарских династија. Многи од њих само су неуспјели покушаји свргавања са власти, а немали број атентата измијенио је читав ток српске историје уз смјену пријестола и читаве династије.

Атентати на српске владаре

Од родоначелника Карађорђевића, преко владара династије Обреновић, прилично су познати детаљи многих убистава попут Карађорђевог, затим Михаила Обреновића, Александра Обреновића… Ипак, издвајају се два српска владара са врло интригантним и помало бизарним околностима атентата, односно њихових покушаја.

Несумњиво, српски владар који је преживио највећи број покушаја атентата у историји Србије био је краљ Милан Обреновић.

Најбизарнији покушај убиства преживио је 6. октобра 1871. године у Смедереву када се умало није удавио у фекалијама пољског нужника који се распао под његовом тежином. Из јаме пуне фекалија спасен је пуком срећом јер је отишао наоружан у нужник, те је пуцао из поквашеног пиштоља и тако дозвао помоћ.

Овај атентат је назван “Смедеревски намјештај” и био је тек други покушај убиства краља Милана…

Овај бизарни покушај убиства догодио се послије “Теразијске бомбе”, а прије “Илинкиног атентата” у Саборној цркви, и посљедњег “Ивањданског” 1899. у Кнез Михаиловој када је краљ Милан већ абдицирао са пријестола у корист сина Александра, задњег владара династије Обреновић који није био очеве среће да преживи “Мајски преврат” 1903.

Други српски владар који, пак, није успио да преживи планирано убиство долази из династије Карађорђевић, а једна чињеница везана за његово убиство готово је свима непозната и крајње необјашњива и невјероватна:

Наиме, ријеч је о Александру Карађорђевићу, сину краља Петра I, који је страдао у Марсеју.

Пошто су три члана његове породице умрла баш у уторак, краљ Александар изричито је одбијао све политичке послове на тај дан и у јавност никад није излазио уторком. Но, баш у уторак…9. октобра 1934. отпутовао је у Француску како би у Марсеју учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке и тог дана, тог уторка, био убијен од хрватских усташа и македонске организације ВМРО, а под заштитом Италије, Њемачке и Мађарске.

Док се возио у аутомобилу са француским министром спољних послова Луисом Бартуом, атентатор Владо Черноземски искочио је из масе и упуцао краља, министра и возача на кобни уторак 1936. Ово је уједно и први атентат снимљен на филму из невјероватне близине, на само неколико центиметара од мртвог краља.