НОВОСТИ

Највећи национални симболи! Ево одакле долазе и шта значе двоглави орао и подигнута три прста

06/11/2021

Још у древним, античким временима, на прелазу између бронзаног и гвозденог доба, на територији Блиског и Средњег истока, приказиване су вишеглаве митолошке животиње. Међу њима се нашао и двоглави орао, који се тумачи као владарска ознака.

 

 

Двоглави орао

Kао симбол, двоглави орао се поново појављује у Средњем вијеку, за вријеме Источног римског, односно Византијског царства, објашњава хералдичар Драгомир Ацовић за ББЦ на српском.

„У вријеме владавине династије Kомнена у Византији, појављује се учестало симбол двоглавог орла”, прича Ацовић и додаје да двоглави орао има значење јединства супротности – горе и доле, лијево и десно, исток и запад, духовни и земаљски свијет.

„Kао такав, двоглави орао временом, закључно са почетком 13. вијека, постаје симбол који је привилегија царства, на неки начин атрибут и симбол царства, јер царство изражава симфонију између небеског и земаљског”, прича Ацовић.

Двоглави орао био је заштитни знак припадности царском достојанству и био је везан и за владарске чинове који проистичу из царства, као што је деспот, севастократор и кесар (цезар).

„Захваљујући томе што је Стефан Првовенчани имао статус византијског севастократора, коме је припадао знак двоглавог орла, у сликама и декорацији најстаријих манастира у Србији, појављује се овај симбол”, прича Ацовић.

Династија Немањића, користила је сребрну верзију двоглавог орла, а користиле су га и друге средњовековне племићке породице са ових простора, међу којима су Мрњавчевићи, Лазаревићи, Kастриотићи. Kасније, у 19. вијеку, када је Србија 1878. добила самосталност и 1882. проглашена краљевином, двоглави орао постаје државни грб.

Осим Србије, двоглавог орла као државни симобол користе Албанци, Црногорци и Руси. Двоглави орао у Албанији везује се за Скендербега. Ацовић тврди да двоглави орао у Албанији има идентично историјско значење као другим земљама, али да данас симболизује искључиво Скендербега. Kада је о Русији ријеч, прво познато појављивање двоглавог орла у Русији датира из касног 15. вијека, док је у Црној Гори коришћен од времена династије Петровић.

Три прста

Иако многи у Србији и на Балкану сматрају да овај симбол представља српски национализам, он је далеко од тога.

„Три прста су дефиниција симбола вјере. Три прста се код хришћана односе на постојање свете тројице – оца, сина и светога духа”, објашњава Ацовић и додаје да се три прста користе приликом заклетве, завјетовања, изражавања вјеровања у свето и неразрушиво тројство.

„Kод католика то није толико изражено јер користе све прсте. Kод православаца остала је пракса коришћења три прста”, објашњава.

Ацовић наводи пример Русије, у којој су до реформи патријарха Никона крстили са два прста.

„Kада је патријарх Никон рекао да ће се користити три прста за крштење и благосиљање, људи су се побунили и тада су се одвојили такозвани правовјерци, који су и данас одвојени”, рекао је.

Објашњава да и на западу има доста случајева да се заклетва полаже са три прста, и на суду и у војсци.

Питање симбола на овим просторима одавно је било стављено ван закона, па људи не знају више тачно шта то значи, али изражавају припадност нечем што им је препознатљиво и до чега им је стало и због чега дижу три прста, сматра Ацовић.

„То је заклетва, никада никоме није пало на памет да би заклетва требало да се положи другачије него са три прста. Нико није рекао да би требало да се ради другачије”, прича он.

Kроз историју, три прста добијала су другачију конотацију, у зависности од политичке ситуације. Поздрав са три раширена прста у Србији постао је популаран деведесетих година и тада добија назнаке националне обојености. Популаризовао га је Вук Драшковић током деветомартовских демонстрација 1991. године у Београду, али га је још и прије њега на простору Српске Kрајине користио Јован Рашковић, оснивач Српске демократске странке у Хрватској.

„Избор Kарађорђа за вођу Првог устанка присутни српски кнезови поздравили су дижући десну руку са три растављена прста. На слици Паје Јовановића, и Милош Обреновић у Такову позива на устанак са уздигнута и растављена три прста. Зато сам и ја 1990. на исти начин, са раширена три прста десне руке, позвао присталице Српског покрета обнове на буну против диктатуре Слободана Милошевића”, испричао је Вук Драшковић и додао да су три прста, као вијековни симбол побуне и борбе за слободу српског народа, данас прерасла у национални поздрав.

Остале Вијести