У борби против хладноће и планине, на минус 30 степени, због изнемоглости, глади и лоше одјеће и обуће у маршу је страдало 26 партизана.

Мркопаљ

Ако путујући аутопутем Загреб – Ријека скренете за Мркопаљ, продужите још 6 километара у правцу Тука, доћи ћете на меморијално спомен подручје Матић пољану. За вријеме зимских услова пут се чисти само до села Тук, па је тада приступ пољани на преко 1000 метара надморске висине без врхунске планинарске опреме скоро па немогућ. Уз то имајте на уму да долазите у крај у којем још владају медвједи.

Меморијално спомен подручје је три километра дуга пољана на којој је 1969. године подигнут споменик од 26 камених монолита који симболизирају партизанску колону. На том се мјесту током ноћи 19. на 20. феруара 1944. смрзнуло 26 партизана, бијела смрт је покосила изморене и гладне борце 2. бригаде 13. приморско-горанске ударне дивизије.

На леденом маршу те фебрураске ноћи 1944. било је 680 бораца, разврстаних у три батаљона, затим пратећа чета и техничка чета, вод везе и извиђача, те санитетски вод и комора. Бригада је пошла на дуг марш од Шкалица у Лици, до Дрежнице и Јасенка, те Матић пољане и Тука, укупне дужине око 52 километра….

Било је око 17 сати кад у то доба године већ пада ноћ, а пред њима је до Мркопља било још 25 километар по још већој хладноћи. Одређене су посебне скијашке групе које су правиле пртину, да би се колона могла кретати кроз дубок снијег. Кад је бригада већ дубоко зашла у шуму, назад се више није могло, а напред веома тешко. Најприје је почела умирати стока: коњи и муле. Терет су преузели борци, а затим је тешко наоружање одложено како би се партизанима олакшало и омогућило даљње кретање. Након три сата хода тројица бораца су умрла у снијегу.

Снијег је био све дубљи а температу се спуштала до минус 30 степени. У тој ноћи страве и ужаса, у борби против хладноће и планине, борце је захватило халуцинирање. Због изнемоглости, глади и лоше одјеће и обуће у маршу је те ноћи страдало 26 партизана, наводи портал Антифашистички вијесник.

Бригада је имала је још 85 тешко промрзлих, од којих су петорица убрзо умрла у болници. С трајним посљедицама у животу је остало око 150 партизана. Губитак је био велик, али би био и већи, да је бригада остала у Горњем брињском крају, без хране и на удару Нијемаца и усташа.

Највећи дио бригаде се ипак успио да пробије преко Матић пољане до Турка, а затим и до Мркопља.

Године 1969. подигнут је споменик архитекте Зденка Силе који се састоји од 26 камених монолита од грубо обрађеног камена који симболизују 26 смрзнутих партизана.

Марширала у седмом мјесецу трудноће на минус 30

У маршевској колони бригаде било је и 17 партизанки. Занимљиво је да ниједна од њих није остала на маршу, није се смрзла. Млада партизанка Антонија Довечар, рођена Гргурић, из Мрзлих Водица је у вријеме марша била у седмом месецу трудноће. Два мјесеца касније у Белом селу у кући Ивана Каузларића родила је сина Ратимира.