НОВОСТИ

Бојић: Градоначелници из СНСД-а ће потписати усклађивање плата радника предшколских установа и тако побољшати услове |

Зељковић: Црнадак поступио без трунке људскости |

Америчка амбасада: Тероризму не треба позивница – довољан је отворен пролаз |

Тадић: Циљ досадашњих апелација није борба против дискриминације, него борба за прегласавања Срба |

Александар Лончаревић из Братунца већ 33 године тражи правду за трудну сестру убијену 1992. године |

ГрО СНСД: Како су исти службеници у Градској управи у вријеме Драшка Станивуковића изгубили већину спорова, а што се није дешавало у вријеме СНСД-ових градоначелника? |

Медицински факултет у Бањалуци добио бесплатно неколико стотина књига из Америке |

Ћеранић: Британија своје проблеме опет пребацује Балкану |

Каран: Боља безбједност грађана једини разлог формирања помоћног састава полиције |

Ветерани Републике Српске: Захвалност премијеру Српске на залагању за повећање борачког додатка |

Најстарија српска презимена: СРБИ чувају дугу традицију породичних имена, а ево одакле потичу и датирају она најстарија

06/02/2022

Презиме је за Србе увијек било „породично име”, оно које показује поријекло, припадност, неког древног претка који је данас удаљеним људима био заједнички. Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Процјењује се да се око две трећине српских презимена завршава овако.

Презимена

 

Већина је настала по мушком претку – патроними, мада има и презимена која поријекло воде од нека давне прабаке – матроними. Има и оних која су означавала лични изглед или карактер, али и надимак и бивше мјесто боравка и занимање. Тако долази до тога да велики број породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.

Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, прије свега из Средњег вијека, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.

Ово су нека од најстаријих презимена са наших простора:

Дивац – води порекло од речи “див”, значи син Дива. Дивци се налазе у документима још у 15. вијеку.

Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи – помињу се у Дечанској хрисовуљи (повељи) из 1330. године којом је краљ Стефан Дечански дио својих посједа поклонио манастиру. На њој су пописане породице које су живјеле на том посједу у неким случајевима и генерацијама уназад, објавио је портал Дневно.

Брајић, Добромировић, Славојевић, Весељковић – помињу се у истој повељи из 14. вијека.

Ту су још и…

Калуђеровић, Епископовић – помињу се у Призренској повељи, вјероватно у вези са прецима који су били монаси или неки црквени великодостојници.

Мартић, Радојевић, Ивановић, Љубишић – срећу се на више мјеста у дубровачким архивама током цијелог средњег вијека.

Бранковић, Лазаревић, Љубић, Војновић, Немањић – носили су их неки од најзначајнијих српских средњовјековних великаша.

Закључно са овим презименима –

Дракулић – настало од ријечи “дракул” – змај. Презиме се користи у Србији још од 11. вијека и нема везе са познатим грофом из Румуније.

Даниловић – настало од неког претка који се звао Данило, што је наша варијанта библијског пророка Данијела.

Караџић, Вукотић, Грдинић – изузетно стара српска презимена сачувана у крајевима гдје су јаке биле родовске заједнице попут Црне Горе и Херцеговине.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести