21/09/2021
Химна Светом Сави
Најстарија српска химна виероватно је настала у једном фрушкогорском манастиру прије скоро три вијека, а као аутор наводи се један владика.
„Ускликнимо с љубављу светитељу Сави…”, химна посвећена првом српском архиепископу и књижевнику Светом Сави, настала је у манастиру Кувеждину на Фрушкој гори 1735. године.
Сматра се да је ову свечану пјесму испјевао владика вршачки Јован Глигоријевић, који је касније постао и митрополит карловачки. Пјесму је забиљежио јеромонах Силвестер Вучковић и 1832. пренио је у Хиландар.
У манастиру Кувеждину нема писаног трага када је настала ова пјесма и да ли је пјевана у манастирској цркви посвећеној Светом Сави, али историчари и истраживачи вјерују да је Химна Светом Сави, односно пјесма са насловом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“, која је забиљежена тек 1832. године, појана у цркви овог манастира.
А о првој школској слави постоји запис да је прослављена у Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у Кувеждину. Тада је основан и школски фонд са задатком да се „Свети Сава има обиљежавати сваке године, као заштитник српских школа“.
– По предању знам да је Химна Светом Сави настала у овом манастиру, али писаних трагова нема, јер је манастирска архива изгорјела за вријеме Другог свјетског рата. Ако је Химна написана 1735. године, онда је сигурно и појана у цркви Светог Саве, овде у манастиру, прије него што је постала школска слава у Срба – каже јеромонах Варнава.
Једини писани траг о Химни Светом Сави, о њеном настанку и аутору, те јеромонаху који је пјесму записао и пренио је у манастир Хиландар, налазимо у споменици „Прва српска игуманија послије средњег вијека“, коју је написала монахиња Теодора Васић, а издао манастир Ваведење пресвјете Богородице из Београда, 2006. године. У свом предговору за ову споменицу професор др Драган Недељковић пише да је у Кувеждину настала химна и спомиње њеног аутора Јована Глигоријевића и јеромонаха Силвестера Вучковића, који је химну и записао. У овом издању Недељковић не наводи извор података о настанку Химне Светом Сави.
Историчар Димитрије Руварац закључује да је пјесма настала у Срему, а закључак изводи на основу пјесмарице из 1845. године. Као могући аутор спомиње се и пјесник и свештеник из Панчева Васа Живковић, који је живио од 1819. до 1891. године.
Први нотни запис Светосавске химне оставио је композитор Корнелије Станковић (1831 – 1864) послије светосавске прославе у Бечу 1858. године, подсјећа „ПОлитика“. Своју музичку верзију урадили су доцније и други композитори: Мокрањац, Јенко и Крстић.
Остаје да се и даље истражује да ли је Химна Светом Сави испјевана у Кувеждину на Фрушкој гори прије 283 године и преписана стигла на Хиландар прије 180 и неку годину, али и да с поносом наставимо да славимо школску славу и да схватимо колико велик је допринос Светог Саве у развоју српске државе и Српске православне цркве.