13/11/2021
Копље спада у бодно оружје и временом се развило неколико његових типова, од којих су основни кратко пјешачко и дуго коњаничко.
Копље је састављено из два дијела: зашиљеног гвозденог бодила и дрвеног копљишта.
Бодил је састављен из врха, оштрице, ребра и туљца. Копљиште је обично на крају оковано гвожђем, да би се могло побости у земљу.
Ријеч копље је прасловенског поријекла, а у старосрпском језику за копље је употребљаван и термин сулица, док су војници који су били наоружани копљем називани суличници, наводи Српска средњовјековна историја.
Ромејски историчар Прокопије из Цезареје пише да се су Словени користили копља са малим копљиштем.
Током XIV вијека у Србији се вјероватно употребљавало копље са бодилом витког облика у виду врбовог листа, без ребра на средини, са кратким и средњим туљцем.
Појачањем оклопа дошло је до повећања димензија бодила, а донекле је измијењен и његов облик. Српска копља, како пјешачка тако и коњаничка, нису прелазила дужину од два метра.