НОВОСТИ

Шојгу: Срби увијек могу да рачунају на помоћ Русије |

Додик: Српска неће прихватити никакав закон о Суду БиХ јер је ријеч о вануставној институцији |

Савић Бањац: Позив ДЕП-ОТ-у и Чистоћи да почну радити у пуном капацитету |

Додик: Опозиција нема легитимитет да представља српски народ и показала је да има издајнички капацитет |

Пијера: Неприхватљиво кршење права према Српској и урадићемо све да покажемо праву истину |

Савјет безбједности УН позвао на политички дијалог у БиХ и очување мултиетничке демократије |

Маријани: Подршка српском народу и званичницима Српске |

Стевандић: Европски парламентарци разумију ситуацију, захваљујући Додику афирмисан положај Српске |

Предсједник Српске након састанка са европарламентарцима: Појаснили смо своје ставове, Српска се понаша уставно |

Додик са европским парламентарцима Паскалом Пијера и Тијеријем Маријанијем |

На београдском „Победнику“ 30 рупа од метака

12/06/2021

Иако дјелује надмоћно и недодирљиво, споменик Победник, симбол Београда, силно је израњаван током историје. На последњем 3Д скенеру откривено је да има чак 30 рупа од метака.

 

споменик Победник

споменик Победник, Београд

 

Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Споменик чине бронзана мушка фигура, рад вајара Ивана Мештровића и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој коцкастој бази, ауторско дјело архитекте Петра Бајаловића.

 

Историјат израде и подизања споменика трајао је у периоду од 1913. до 1928. године, мада прве идеје потичу из 1912. године када се побједом у Првом балканском рату у јавности почињу износити приједлози за подизање споменика у Београду, у славу коначне побједе Срба над Турцима. Статуа Победника, по умјетниковој замисли, требало је да представља централну фигуру монументалне композиције са фонтаном. Предвиђено је да фонтана буде израђена од камена, са постаментом који су чиниле четири лавље фигуре на чијим леђима је почивао овални базен. Из средишта фонтане уздизао би се мермерни стуб на чијем врху је предвиђена фигура Победника.

 

Почетак Првог свјетског рата прекида радове на фонтани. Као аустроугарски држављанин, Мештровић који је радио на фонтани, био је приморан да напусти Србију и одлази у Праг, гдје остаје до краја рата. Након завршетка Првог свјетског рата, Мештровић се враћа у Београд са намјером да заврши започет рад.

С обзиром да су се прилике промијениле и да финансијска средства у том тренутку нису могла бити обезбјеђена Општина Београдска је желела да прекине сарадњу са Мештровићем и привремено обустави даље радове на изради споменика. Из тога се рађа спор између Београдске општине и Мештровића.

 

У пролеће 1927. године питање овог споменика поново постаје актуелно. Општина одлучује да скулптуру Победника постави на Теразијама. Међутим, након што су почели припремни радови на копању темеља за постављање споменика, избио је скандал. Београдска јавност је оспоравала постављање споменика на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Једнима је сметало што је изливен наг мушкарац, другима то што не представља јунака Балканских ратова, а трећима то што нема националних обиљежја и што подсјећа на старогрчке моделе. Након дугих полемика, расправа и критика одлучено је да скулптура добија своје мјесто на платоу Горњег града Београдске тврђаве.

 

Вријеме и околности довеле су до тога да је „Победник“ постао један од најупечатљивијих симбола Београда, наводи „Национална географија“.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести