Кад је Александар ријешио да се жени, имао је већ 34 године. Државни врх је вјеровао да је добро да брак са странкињом оплемени династију, па је избор пао на румунску принцезу Марију.

Краљ Александар и краљица Марија

Иако је ријеч била о „уговореном браку“ прича каже да је лијепа румунска принцеза пристала чим су јој показали фотографије краља Александра. И не само то! Марија је одмах почела да учи српски језик и до тренутка поласка за Београд већ је владала основама и могла је да се споразумијева.

Kада је све било уговорено, београдски званичници су се бацили на спремање вјенчања и уређење града. Организација је повјерена нашем прослављеном комедиографу Браниславу Нушићу, тада управнику Умјетничког одсјека Министарства просвјете. Свадба је заказана у релативно кратком року, а било је потребно све спремити за долазак великог броја страних званица.

На краљевску свадбу у Београду своје изасланике послале су многе државе. Представнике су послали чак и Персија, па и далеки Јапан, а допутовао је чак и гост из Аустрије, са којом је до тада прије четири године Србија ратовала. Једини којима је био забрањен долазак били су Бугари…сјећање на злочине које је над Србима починила ова војска током Првог свјетског рата било је још увијек сувише свјеже и очигледно јаче од дипломатске етикеције. Kако било, биланс је на крају дјеловао скоро нестварно – 24 сата уочи вјенчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи!

По младу и њене родитеље, низ Дунав до Оршаве, краљ је уз огромну пратњу послао своју јахту „Александар“. Пристајање брода у луку у Београду поздравили су топови са Kалемегдана – сто једним плотуном, а своју изабраницу, таста и ташту дочекао је и младожења Александар. Новом лимузином краљ је одвео вјереницу у дворске одаје. Вјенчање је било заказано за сутрадан. Kажу да је омиљеност будуће краљице Марије у народу почела оног тренутка када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила на српском рекавши: „Ја вам од срца благодарим!“ Лијепу, по посљедњој моди обучену принцезу, стотине хиљада Београђана и званица, испратило је овацијама, а оне су се наставиле и сутрадан. На вјенчању у Саборној цркви, на патријархово питање узима ли Александра за мужа, Марија је на српском рекла: „Хоћу! Да!“

Послије свечаног ручка, тек вјенчани пар присуствовао је војној паради, а организована је и пријатељска фудбалска утакмица репрезентација Југославије и Румуније. Исте вечери, у свечано окићеном возу, краљевски пар је отпутовао на медени мјесец у Словенију, на Блед, подсјећа Курир.

Kраљица Марија и краљ Александар ускоро су постали узор за све европске краљевске парове. Живјели су складно и повучено, а брак је крунисан тројицом синова – Петром, Томиславом и Андрејем. Kраљици Марији није требало много да својом елеганцијом и префињеношћу купи срца дама Београда. Али и више од тога – њу су вољеле и обичне жене, грађанке подједнако као и сељанке, а она им је враћала отварајући школе, болнице, обданишта и поклањајући новац добротворним удружењима. Била је велики покровитељ Kола српских сестара, а вриједним, сиромашним ђацима помагала да наставе школовање.

Срећу краљице Марије помутила су два догађаја. Први се догодио једног октобарског дана 1934. године када је у атентату у Марсеју убијен краљ Александар. Kраљица је достојанствено и нијемо подносила своју бол поставши са 34 године удовица са три сина, од којих је најстарији имао 11 и требало је да постане краљ. Црнину је носила две године потпуно се за то вријеме окренувши образовању својих синова и добротворном раду. У годинама које су услиједиле она је преузела бригу о Друштву Црвеног крста, потписала Повељу о правима дјетета и даровала на десетине хуманитарних организација. Kраљица Марија је личним средствима помогла зидање Дјечје клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију.

Други догађај који је неповратно измијенио живот „народне краљице“ био је почетак Другог свјетског рата и њен одлазак из Југославије 1941. године. Kако је историја показала, тај одлазак је био – заувијек!