Мирослав Мика Антић био је српски пјесник, режисер, сценограф, новинар и сликар. Рођен је 14. марта 1932. године у Мокрину, а умро је 24. јуна 1986. године у Новом Саду.

Мирослав Мика Антић

Писао је пјесме, чланке, драме, филмске и телевизијске скрипте и документарне филмове. Као режисер сматран је дијелом „црног вала“ југославенског филма. Његови филмови, посебно, „Доручак с ђавлом“ у којем је Антић критиковао моралну дволичност комунизма, били су забрањивани. Пронађени су и рестаурирани крајем 90-их. Био је и сликар. Уз пјесме о Ромима с којима се идентификовао (успркос српском поријеклу) и пјесме о Војводини, посебно је познат по многим пјесмама за младе „Плави чуперак“. Имао је шесторо дјеце. Његов најстарији син, Игор, визуални је умјетник.

Рођен је 1932. године у селу Мокрину, у Банату гдје је завршио основну школу. Гимназију је похађао у Кикинди и Панчеву, а студирао је у Београду на Филозофском факултету (славистику: чешки и руски језик). Када је матурирао радио је у панчевачком Народном позоришту у техници, а онда је, такође у Панчеву, радио на новинском листу „Панчевац“.

Године 1954. преселио се у Нови Сад гдје се запослио као новинар у „Дневнику“. До 1959. године радио је на Новосадском дневнику у издању сриједом. Онда одлази у Београд гдје је годину дана био уредник „Пионира“. Када се вратио у Нови Сад 1961. године био је члан редакције у Издавачком одјељењу „Форума“. Новинарство га је одушевљавало јер му је пружало прилику да се упознаје са умним људима, као и да пуно путује.

Од 1962. до 1965. године био је главни уредник ревије за џез и забавну музику „Ритам“ и главни уредник „Невен Чика Јове Змаја“ до 1979. године. Радио је на играним и документарним филмовима као режисер и сценограф, филмови: „Свети пијесак“, „Доручак са ђаволом“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“ и други.

Био је велики умјетник који је допринио развоју многих грана умјетности: књижевности, сликарства, филма; био је стакнути новинар. Међутим, прије свега тога радио је многе послове које немају додирних тачака са умјетношћу: зидарски помоћник, кубикаш на пристаништу, физички радник у пивари, морнар, радио компресорима, бавио се водоводом и канализацијом, правио кровове, обрађивао дрво, правио лутке, водио телевизијске емисије и многе друге послове. За свој рад у пољу умјетности и новинарства добио је бројне награде и признања: двије „Невенове награде“; Награда за животно дјело у поезији за дјецу; „Горанова награда“; „Награда Стеријиног позоришта“; „Златна арена“-за филмски сценарио; „Награда ослобођења Војводине“; „Седмојулска награда Србије“; „Орден заслуга за народ“; „Награда младо покољење“; „Новинарска награда за животно дјело“ и друге. Написао је и објавио разне књиге за одрасле. Објавио је збирке пјесама за дјецу: „Плави чуперак“, „Гарави сокак“, „Насмијани свијет“, „Шашава књига“, „Оловка не пише срцем“, „Птице из шуме“, „Тако замишљам небо“.

Сваке године 24. јуна, на дан Антићеве смрти, одржава се меморијал „Мирослав Антић“ у Мокрину, финансирањем Покрајинског секретаријата за културу и Министарства културе Републике Србије. Из захвалности за допринос култури и умјетности Новог Сада културни центар у Новом Саду, финансирањем Скупштине града Новог Сада, од 2008. године сваке године 14. марта организује културну манифестацију „Антићеви дани“. Финансирањем града Панчева организује се сваке године од 2011. године манифестација „Микини дани у Панчеву“ у трајању од 14. марта до 24. јуна. Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић“ из Инђије, организатор је међународне пјесничке организације „Гарави сокак“. Мирослав Антић написао је како би волио да људи сами измисле биографију о њему, онда би имао много различитих живота и био најживљи међу живима. Остало је рекао у пјесми „Ин мемориам“ и у свим осталим својим пјесмама.

Извор: биографија.орг