НОВОСТИ

БОРИЛИ СЕ РАМЕ УЗ РАМЕ СА ЧЕТНИЦИМА Војничка гробља у Београду: Има их 6 и на њима нису сахрањивани само савезници, већ и непријатељи! |

ЛОГОР ЗА ДЈЕЦУ ВЕЛИЧИНЕ 150 ФУДБАЛСКИХ ТЕРЕНА Доња Градина непобијен доказ геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима |

Додик поручио Миличевићу: Национално одговорна политика је и чување институција Српске |

У Народноослободилачкој борби у БиХ погинуло је највише Срба, па је логично да се сљедбеник нацистичке идеологије Кристијан Шмит окомио на оне који су били највећи трн у оку Трећем Рајху, оцијенио је посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица. |

Патријарх Порфирије: Велики благослов долазак у Херцеговину |

Ковачевић: Све извјесније да Хелез има само мале људе у својој глави |

Нешић: Надлежне институције да се позабаве Хелезом |

Кристијан Шмит предмет подсмијеха у Њемачкој |

Којић: Покушаји легализације Шмита постали лакрдија |

Мостар дочекује патријарха српског Порфирија |

На данашњи дан рођен Паја Јовановић

04/06/2021

На данашњи дан 1859. године рођен је Паја Јовановић, представник академског реализма, члан Српске академије наука и умјетности.

 

Први српски сликар који је стекао европску репутацију. Највећи дио живота је провео у Бечу, гдје је умро 1957. Био је изванредан познавалац сликарског заната и инспирисао се српском националном историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову и портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и фолклорне и историјске композиције, укључујући “Сеобу Срба”, “Проглашење Душановог законика”, “Таковски устанак”, “Мачевање”, “Кићење невјесте”.

 

Паја Јованови

Паја Јовановић

 

Павле Паја Јовановић (Вршац, 16. јун 1859 — Беч, 30. новембар 1957), био је српски сликар и типичан представник академског реализма. Најближи му је по много чему сликар Урош Предић, иако су били такмаци на умјетничком пољу. Обојица су били учени реалисти, са том разликом што је Јовановић његовао својствен „идеалистички” реализам. Убраја се Јовановић међу 100 најзнаменитијих Срба.

Захваљујући изузетно богатом опусу са преко 1099 дјела, а нарочито дјелима са темама из народног живота и историје, снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу, али и на родољубље народа.

Од 1895. године почиње нова фаза у стваралаштву Паје Јовановића, у којој се он највећим дијелом посвећује изради историјских композиција (по многима најзначајнијих десет година његовог стварања).

 

Те 1895. Јовановић добија двије значајне поруџбине за Миленијумску изложбу, која је требало да се одржи у Будимпешти 1896. године:

 

-од Саборског одбора у Сремским Карловцима на челу са патријархом Георгијем Бранковићем, да изради грандиозну историјску композицију „Сеоба Срба“ под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем,

-и од вршачког Муниципија, за слику „Вршачки триптихон“.

 

Радо је прихватио позив и одмах почео са припремама, нарочито за слику „Сеоба Срба“. Отпутовао је у Сремске Карловце и састао се са патријархом Бранковићем. Црквени сабор му је као консултанта за историјске изворе додијелио историчара архимандрита Илариона Руварца, са којим је путовао по фрушкогорским манастирима и прикупљао грађу. Користио је и све друге изворе до којих је могао да дође како би што вјерније и до детаља представио време и ликове на својој слици. На крају, послије десет мјуесеци преданог рада, умјетник је био задовољан својим дјелом, али не и патријарх. Због његових примједби и неслагања политичког карактера, слика није изложена на Миленијумској изложби. На њу је послата само слика „Вршачки триптихон“: „Косидба“, „Берба“ и „Пијаца“, која је тумачена као израз добросусједства Срба, Мађара и Немаца.

Слика „Сеоба Срба“ је урађена у четири различите верзије.

 

Извор: СРНА

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести