На данашњи дан 1984. умро је Душко Радовић, српски књижевник, писац, пјесник, афористичар, новинар, уредник дјечијих емисија на радију и телевизији, дјечијих часописа и ТВ серија.
На данашњи дан 1984. умро је Душко Радовић
Душко Радовић рођен је 29. новембра 1922. године у Нишу. Породица Радовић потиче из Чачка, гдје је била вискоко цијењена као честита, просвијећена и врло образована. Отац Угљеша је по професији био жељезничар, а деда је био прота у Чачку, тако да је Душко од најранијег дјетињства повремено проводио дане у Чачку код деде. Мајка Софија је била домаћица поријеклом из Ниша, из породице Стефановић.
године породица се сели из Ниша за Суботицу гдје Душко завршава основну школу и 6 разреда гимназије. Школовање је наставио у Београду студирајући филозофију. По завршетку рата постао је извођач књижевних радова и писао је: скечеве, афоризме, најаве, одјаве, хумореске, пјесме, приче, сценарије за игране и документарне филмове. Радио је у листовима: “Змај”, “Пионир”, “Кекец”, био је главни уредник “Пионирских новина”, уредник Програма за дјецу Радио-Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник једног од најбољих листова за дјецу у Европи, “Полетарац”, новинар “Борбе” и од 1975.-1983. године уредник Студија Б. Широким народним масама је познат по емисији “Београде, добро јутро” у којој је од 1976.-1983. године публику забављао афоризмима који су објављени у три књиге и продати у 300.000 примјерака. Написао је велики број књига од којих су неке преведене на енглески, руски, њемачки и друге свјетске језике.
Његова најпознатија дјела су:
Радио игра “Капетан Джон Пиплфокс” (1953.), песме “Поштована децо” (1954.), песме “Смешне речи” (1961.), песме и приче “Причам ти причу” и “Тужибаба и још 9 једначинки” (1963.), телевизијска серија “На слово, на слово” (1963.-1965.), поема “Че, трагедија која траје” (1969.), песме “Вукова азбука” (1971.), песме “Зоолошки врт Београд” (1972.), афоризми “Београде, добро јутро 1” (1977.), “Београде, добро јутро 2” (1981.), “Београде, добро јутро 3” (1984.), поезија и проза за дјецу у четири књиге: “Понедељак”, “Уторак”, “Среда” и “Четвртак” (1983.). Дечји хор “Колибри” у свом репертоару често изводи пјесме Душка Радовића као што су “Мрак”, “Плави зец”, “Страшан лав”, “Шта је на крају”, “Песма о млеку”, “Татин музичар”, “Све што расте хтело би да расте”.
Добитник је многих престижних признања као што су Невен и Младо покољење, Награде змајевих дјечјиих играра, Награде стеријиног позорја, Седмојулске награде и диплому Ханс Кристијан Андерсен за дјечјиу књижевност. Постхумно је добио БИГЗ-ову награду. Мало позориште „Душко Радовић“ у Београду носи његово име.
