Амерички дипломата Ричард Гренел, бивши представник предсједника САД-а за КиМ, на Видовдан се дословно провео као Србин међу Албанцима.

Послије његове објаве на „Твитеру“: „Данас одајемо почаст херојима Видовдана. На овај дан 1389. почела је битка против Отоманског царства на Косову. Данас се сјећамо Светог кнеза Лазара и српских великомученика“, услиједио је бараж албанских увреда и пријетњи, укључујући и ону талибанску, да ће му бити одсјечена глава када дође у Албанију.

Гренел је постао жртва фалсификатора прошлости, међу којима се истиче амерички историчар Ноел Малколм, писац пропагандне књиге „Косово: Кратка историја“ за оправдање агресије НАТО-а. У исто вријеме је њемачки историчар Матијас Кинцел написао књигу „Пут у рат: Њемачка, НАТО и Косово“ која представља вертикалу агресивног оспоравања српског постојања од оснивања Призренске лиге до данас. Он у књизи каже: „Једини ум својствен албанском национализму је расистички: народно вјеровање да је новорођење Албаније могуће само након прогона или уклањања свих неалбанаца, нарочито свих Срба“.

Циљ тог тоталног геноцида је уклањање или присвајање свих свједочанстава о српском народу на простору КиМ. На то је још 1999. упозоравао наш велики археолог др Ђорђе Јанковић: „Једно од оправдања за агресију западних земаља на Југославију, проналази се у одбрани наводно историјских права Албанаца, такозваних Косовара, на Косово и Метохију. Тврди се да су они домороци које су окупирали Срби 1912., мада их је населила Турска да би насиљем зауставили ослобађање тих предјела Србије. Вјешто осмишљена научна пропаганда, покушала је да докаже везе Албанаца са предримским Илирима. У новије вријеме тврди се да Албанци потичу са подручја Косова и Метохије, што је сажео Ноел Малколм у својој књизи. Такви ставови немају потврде у расположивим археолошким подацима из Југославије и Албаније.

Иако је у вријеме Јосипа Броза успостављен режим неистраживања средњовјековне културе и становништва, прикупљена су многобројна археолошка свједочанства, дакле материјална и лако провјерљива“.

Турски, врло прецизни, пописи становништва, свједоче да Албанаца на простору КиМ готово да није било до краја 17. вијека.

• Преломна је 1690. послије аустријског продора у Србију након Бечког рата. Тада знатан број албанских првака прво уговара са Аустријанцима сарадњу против Турака. У тренутку када су Аустријанци почели да се повлаче, а и српски народ са њима, Албанци поново прилазе Турцима и тада почиње њихово запосједање територије КиМ и енормно увећање бројности исламизовањем, а затим албанизовањем Срба. То су документоване чињенице. Од тада траје вертикала зла према Србима. Иста је слика коју нам приказује руски конзул Иван Јастребов у 19. вијеку, са оном коју смо гледали у марту 2004. током антицивилизацијског, дивљачког, протјеривања Срба и уништавања њихових цркава, манастира, гробаља и свега осталог – каже историчар Борисав Челиковић, уредник едиције „Корени“, у „Службеном гласнику“.

Она објављује заборављене и непознате научне радове о Србима и просторима које су они насељавали, од Јована Цвијића и његових сарадника, до скорашњих истраживача. Са више од 4.000 књишких страна посвећених Косову и Метохији, ова едиција је најобимнија и најконцизнија научна одбрана српске покрајине. Када се томе дода и око 1.000 страница први пут објављених путописа и истраживања Ивана Јастребова, насталих у „Старој Србији и Арбанији“, то је права ризница српске историје која је у СФРЈ била забрањена.

• Ако кренемо у потрагу за почецима албанске историје, долазимо до записа мисионара Католичке цркве који су од 16. до 18. вијека долазили у албанске планине да придобију племена која су тамо живјела. Још су ти мисионари запазили да имају посла са народом који у бити поштује само своја правила и тешко прихвата било која друга, религијска, државна или културна. Они су створили лик митског албанског јунака Скендербега да би око њега ујединили примитивна племена. До друге половине 19. вијека нема ниједног аутентичног албанског документа. Албанска нација, у данашњем смислу, настаје тек напорима Хабзбуршке монархије послије Берлинског конгреса и стварања Призренске лиге. Она је у Албанцима видјела модус нестабилности којим може да утиче на Балкан. Тако је настала „германска историјска вертикала“ јер исту политику, послије Беча, наставља Берлин, а затим Бон.

Албански шовинизам добија између два свјетска рата главног савезника у политици Комунистичке интернационале.

• Она га све вријеме подржава у документима и резолуцијама и косовско-метохијски простор виде као искључиво албански. Да се политика Коминтерне води у СФРЈ послије рата показује чињеница и када су званични односи социјалистичке Албаније и Југославије прекинути, граница функционише као полуотворена према КиМ за албанске кадрове. То није могло да се дешава без директне дозволе владајућих структура Југославије – каже Челиковић.

О томе сведјочи и Матијас Кинцел: „На универзитету у Приштини у осталим школама на Косову је предавало 237 професора и учитеља из Албаније, одатле је било увезено и више од 20 одсто коришћених уџбеника, 183 млада научника отишла су из Приштине у Албанију како би наставила студије, док су се на Косову налазила 62 студента из Албаније. Гранични сабраћај је био либерализован до те мјере да су Албанци са Косова без проблема могли да путују у Албанију и враћају се“.

У вријеме СФРЈ на стварању лажне албанске историје били су ангажовани и српски научници.

Чак и у зборницима САНУ могу се наћи радови који доказују тезу да су данашњи Албанци потомци Илира, прастановника Балкана, што је „идеолошко гориво“ великоалбанског шовинизма.

• У СФРЈ је постојала „братствојединствена политика“ којој су били подређени и научници, који су добијали задатак шта треба да докажу, упркос чињеницама. Због тога су потиснути радови истраживача који нису подлегли притисцима. Пример је Косовка Ристић, која је започела етнографско истраживање Дренице и Лаба у Ранковићево вријеме, када је по селима могла да иде бициклом. Послије његовог пада, истраживање је и без званичне забране прекинуто. Дотадашњи резултати објављени су у књизи „Мало Косово“ 1970. у Приштини, која није забрањена већ је просто стављена у подрум. У мраку је чамила пола вијека док је недавно нисмо објавили – открива Челиковић.

ПРОПАГАНДА СЕ ШИРИЛА ИЗ ТИРАНЕ

За разлику од српске материјалне баштине, која сеже у далеку прошлост Косова и Метохије, најстарије албанске грађевине преузете су из турске културе и потичу из 19. вијека. Међутим, међу албанским становништвом које је до 1945. било у 90 одсто случајева неписмено, великоалбански идеолози су лако ширили измишљотине.

• „Као археолог могу само да кажем да материјални трагови Албанаца у средњем вијеку уопште не постоје на КиМ, а историчарима препуштам тумачење повеља наших владара које помињу арбанашке катуне само на крајњој периферији Метохије“, каже археолог др Дејан Радичевић.
• „Актуелни случај Гренела и Косовског боја подсјетио ме је на приказ те битке у музеју у Тирани. На карти су Срби представљени само као помоћни одред, а Албанци су главни. То је та пропаганда“, пише Националист.