Заборављени град у Долини краљева, Јелеч. Познат је и као љетњиковац Немањића. Епски средњовјековни град налази се на врху планине Рогозне. Не зна се тачно када је ово утврђење подигнуто, али први пут се Јелеч помиње 1282. године. Историјски списи кажу да је исте године краљ Драгутин, ловећи са властелом испод града Јелеча, несрећно пао с коња и поломио ногу.

Гдје се налази заборављена тврђава Јелеч?

Средњовјековни град Јелеч на Рогозни је вјероватно изграђен у XII вијеку, 12 километара од данашњег Новог Пазара. Тврђава је лоцирана на једном, од укупно три врха, планине Рогозне. Велики дио утврде је данас у лошем стању и само дијелови су добро очувани. Бедеми на југу су боље очувани у односу на остатак града, а по темељима се може закључити да је било више кула, вјероватно три, као и бар још један бедем. Надморска висина на којој се утврђење простире (1 262 м.н.в) давала је одличан видиковац као и стратешки добро мјесто за одбрану града у случају опсаде.

Гдје се налази заборављена тврђава Јелеч?

Средњовјековни град Јелеч на Рогозни је вјероватно изграђен у XII вијеку, 12 километара од данашњег Новог Пазара. Тврђава је лоцирана на једном, од укупно три врха, планине Рогозне. Велики дио утврде је данас у лошем стању и само дијелови су добро очувани. Бедеми на југу су боље очувани у односу на остатак града, а по темељима се може закључити да је било више кула, вјероватно три, као и бар још један бедем. Надморска висина на којој се утврђење простире (1 262 м.н.в) давала је одличан видиковац као и стратешки добро мјесто за одбрану града у случају опсаде.

Један од наших највећих средњовјековних писаца и хроничара, архиепископ Данило други, оставио је за собом чак шест житија. У својим хагиографским списима о члановима породице Немањића сазнајемо и детаље о граду Јелечу.

Данило је писао на двору српског краља Милутина. Од њега сазнајемо и зашто је Драгутин абдицирао у корист млађег брата Милутина. Баш код града Јелеча је Драгутин пао с коња и тешко повредио ногу. Повреда и одлазак с власти се десио 1282. године, тако да из овог историјског извора знамо да је Јелеч већ био оформљен град у овом периоду. Њега је вероватно подигао Урош први, отац Драгутина и Милутина.

Током владавине Уроша првог српска срењовјековна држава није водила ратове, осим мањих превирања са Дубровачком републиком. Урош први се највише окренуо унутрашњој политици и уређењу и у периоду његове владавине долази до процвата рударства. Град Јелеч је био одлично позициониран јер се налазио на планини Рогозни гдје је, поред рудника Ново Брдо био највећи. Данило други је Драгутинову повреду у близини самог града Јелеча схватио као заслужену казну, јер је оца насилно збацио с власти. Када је јединствена власт Немањића почела да слаби, град је кратко био под влашћу других српских властелина, наводи портак Опанак.

Град је прво био под влашћу Војислава Војиновића који је био кнез области Хум. Његов отац Војин био је истакнути поданик, то јест, велможа Стефана Дечанског. У вријеме владавине Војислава, то јест када је био на врхунцу моћи – средином XIV војека, град Јелеч је био под управом његовог нећака Николе Алтомановића. Послоје пада Алтомановића, градом су господарили Бранковићи све до доласка Османлија.

Доласком Османлија тврђава постаје битно упориште, као што је и била на почетку њеног оснивања. На врху Рогозне утврђење постаје седиште читаве једне области. У овом периоду Јелеч је важио више за војно упориште него за административни и трговачки центар. Он је и у доба Немањића важио за град који је имао чврсте бедеме и цистерне са водом, што је га је и чинило одличним војним, то јест, одбрамбеним градом. Град је био одлично опремљен артиљеријом, и у историјским списима се помињу топови око града као и број топџија. Са оснивањем Новог Пазара, који се спомиње од друге половине XВ века, Јелеч престаје да живи. Тврђава је била на удаљеном и тешко проходном мјесту. Иако је била одлично позиционирана за одбрану, у миродобним данима локација тврђаве није била практична. Убрзо је цијели комплекс напуштен, и данас је остало врло мало зидова и рушевина који свједоче о овом, некада велелепном утврђењу.