НОВОСТИ

За чије интересе се бори опозиција Српске? |

Ако Суд БиХ донесе било какву пресуду против предсједника Српске, Република Српска спремна за радикалне одлуке |

Одборници Скупштине Града Бањалука остварили предуслове за рад |

Скупштина града Бањалука обавезала градоначелника на доставу кључних извјештаја |

Каран: Непријатељи настоје да сруше Републику Српску, али ће на крају срушити БиХ |

Ковачевић: Много флоскула Миличевића, а порука јединствена – „СДС неће издати БиХ, а Српску хоће кад год затреба“ |

Амиџић: Уколико пресуде предсједнику Српске, радикалне реакције су једине могуће |

Грађани Српске и Србије положили тест хуманости, велик одзив на акцију даривања крви за Ану Голе |

Тадић о процесу против предсједника Српске: Сутра се пише историја; Једино рјешење прекид поступка |

Додик: Наивни вјерују у успјех намјере да се казни предсједник Српске |

Неправедно заборављен Милутин Тесла: Отац највећег српског генија говорио је 18 језика и био изванредан математичар

29/09/2021

Милутин Тесла (1819 –1879), прота, радник, пјесник, полиглота и просвјетитељ је дуго неправедно и неоправдано заборављен. Само на први поглед ове ријечи могу звучати парадоксално, јер се његово име среће у готово сваком озбиљнијем раду о сину му – Николи Тесли (1856 – 1943).

 

Милутин Тесла

 

Али сем неколико уобичајених реченица, ријетко гдје се може наћи нешто више података о његовом испуњеном и тешком животном путу, друштвеном ангажману, одличном односу са римокатоличким свештеницима, узајамном међусобном уважавању, мисионарском раду, како за хришћане, тако и за мухамеданце, и пресудном утицају на одгој славног сина. Прота Милутин је, сам по себи, значајна личност српске историје и културе и заслужује далеко већу пажњу јавности него што му је до сада указивана.

На питање новинара К. Мофета, постављено 1896. године, колико језика говори, Никола Тесла је одговорио: ,,Не баш много, шест или седам, или осам, али мој отац је био велики лингвиста. Он је говорио осамнаест језика. Осим тога, он је био изванредан математичар“.

Милутин Tесла рођен je у селу Радучу у Лици. Отац му је био штабални стражмештар – било му је име Никола, а мајци Ана. Она је била из племена Калинића, официрска кћи, а тетка пароху у Радучу Иси Калинићу и котарском пријестонику у Огулину – Ст. Калинићу.

Записано је да је Теслин отац почео каријеру у војсци, избор који одговара официрском сину; али он очевидно није наслиједио очеву љубав према војничком животу. Један незнатан случај, пријекор што није очистио своју месингану дугмад, био је узрок да напусти војну школу. Сам Никола Тесла је кратко записао: ,,Мој је отац био војнички васпитан попут свога брата…али зачудо, касније се приклонио свештеничком позиву и у том звању стекао висок углед“.

Када је и како дошло до брака између Милутина Тесле и Георгине Мандић, није познато. Вјероватно се тај догађај десио у другој половини 1845. или првој половини 1846. године. Романтични Џон О’Нил објашњење налази у поезији: ,,Вјероватно га је интересовање за пјесништво и филозофију привукло Ђуки Мандић. Њој је било двадесет и пет година, а Милутин је био две године старији од ње. Његова љубав према свештеничкој кћери вјероватно је утицала на избор његовог позива (свештеничког)“.

Идеале којима се руководио током читавог живота можда најбоље потврђују његове ријечи изговорене у Сењу 1852. године: ,,Бога ми мога! Ништа ми није тако драгоцјено као слобода, благо состојаније и напредак Народа Мог и Браће, и за ово двоје: Церкву и Народ, гдје год будем, готов ћу бити живот мој положити“.

Рад, ангажовање и врлине Милутина Тесле нису могли остати непримјећени. Због ревносног рада у служби и због тога што је служио као примјер развијања добрих односа између различитих вјероисповести, аустријски цар Франц Јосеф Први одликовао га је, 1873. године, Орденом златног крста за заслуге Првог степена, на који је Милутин био и те како поносан. Тада је настала његова позната фотографија. Најмање четири бечка листа пренијела су ову вест.

Посљедње године живота проте Милутина испуњене су великим проблемима. Вријеме је носило и доносило своје бреме, које је свакако утицало на његов свакодневни живот. Војна крајина је ,,развојачена“ почев од 1871. па коначно до 1873. године, када му син завршава школовање у Карловцу. Он жели да га пошаље у свештенике, али он за то не хаје. Да несрећа никада не долази сама, потврђује се и овога пута, па се Никола смртно разболио, Лежао је девет мјесеци у кревету.

,,У једном од самртних тренутака, за које су мислили да су ми посљедњи, отац је улетио у моју собу. Још увек памтим његово блиједо лице када је покушавао да ме развесели“, сјећао се Никола након више од четрдесет година од тог догађаја. ,,Рекох му: – Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику. – Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свијету – одговорио ми је свечано, а знао сам да тако и мисли“. Отац затим упорно захтјева од њега да на годину дана оде у лов, због чистог ваздуха и опоравка.

Проти Милутину изражавана је захвалност на разне начине. Његово име је било познато, не само на простору на којем је живио, већ много шире и даље.

,,Нимало грамзив, високоморалан и широкогруд, какав би морао да буде сваки хришћански свештеник, отац Милутин од својих парохијана није увијек наплаћивао штоларину за свештеничке услуге. Тако, на пример, приликом вјенчања Михаила Лемаића није хтио да наплати услуге, јер, објаснио је капелану села Почитељ да је Лемаић сиромашан и да му савјест забрањује да било шта од њега потражује. За оца Милутина било је важније да људи у његовој парохији не живе невјенчани него да од њих наплаћује услуге“.

Пишући своју аутобиографију, Никола Тесла за свог оца каже: ,,Веома учен човек, прави природни филозоф, пјесник и писац, а за његове проповиједи се говорило да одишу рјечитошћу, попут оне Абрахамове у Санта Клари. Посједовао је чудесно памћење и често је рецитовао дугачке текстове на неколико језика. Често је у шали говорио да може да реконструише неке од класика уколико се изгубе, рецитујући њихова дјела. Његов стил писања је изазивао дивљење. Његове реченице су биле кратке и језгровите, а он је био врло духовит и сатиричан“. Прота Милутин Тесла је неколико година слао дописе ,,Српском дневнику“ који је излазио у Новом Саду гдје је писао о свим актуелним проблемима (школство, свештенство, болести, временске непогоде…) који су задесили српски народ из краја у коме је тада живио, наводи у свом тексту Милован Матић.

Тврди се да је Милутин Тесла сем наведених дописа писао и у другим новинама: ,,Писао је и по хрватским новинама под псеудонимом Родољуб Правичић, већином о народном животу и господарству, и да исправи какве криве вијести новинске из Лике, јер лажи никако није трпио“.

Десет година након смрти оца, 1889. године, Никола Тесла долази у родни крај да подигне споменик ,,Своме добром оцу“. С правом Јован Братић примјећује да Никола на више мјеста говори о свом оцу с поштовањем: ,,Када је одрастао и почео да се пробија кроз живот, видио је да је његов отац био херој који је поред свештеничке дужности морао да брине о великој породици, како ће је извести на пут“.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести