Операција Уна је био назив војне операције у којој је Хрватска војска са територије Републике Хрватске напала четири западнокрајишке општине Републике Српске (Нови Град, Kостајница, Kозарска Дубица, Градишка). Циљ акције је био заузимање Приједора и окупација цијеле територије источно од пута Градишка – Приједор. Операција је почела 18. септембра 1995. а завршила се већ идућег дана (19. септембра) тешким поразом Хрватске војске.

Операција Уна

Због агресије Хрватске на Републику Српску и тешког пораза, у хрватској јавности се веома мало зна о овој неуспешној операцији.

На наговор америчког представника за Балкан Ричарда Холбрука, Хрвати на челу са тадашњим својим предсједником Фрањом Туђманом, одлучују да ситуацију у Поуњу ријеше у своју корист. Наиме, Ричард Холбрук је Туђману још 14. септембра предлагао да хрватске снаге нападну РС из правца Баније и Поуња, форсирају ријеку Уну и заузму Нови Град, Kозарску Дубицу, Српску Kостајницу и Градишку и тако избију пред сам Приједор и пресјеку Бања Луку од остатка РС.

У хрватском „Главном стожеру“, сматрали су да постоје реални услови за успјешну операцију на потезу од Новог Града до Kозарске Дубице и даље према Градишци. Операција је названа „Уна-95“ и циљ јој је био заузимање цјелокупне Бањалучке крајине и протјеривање српског становништва са тог подручја.

Из хрватске перспективе чинило се да је ситуација повољна. Операција „Маестрал“ била је велики успјех, ВРС је претрпила низ пораза и била је у неповољнијем положају. Уз то избјеглички талас кретао се ка Бања Луци, отежавајући тако маневар српској војсци чији 2. Kрајишки корпус није контролисао ситуацију у зони своје одговорности.

Процјењује се како је у операцији „Уна-95” било ангажовано 1.500 хрватских војника из састава гардијских бригада и још толико из три домобранске пуковније. Не знајући да се српска војска консолидовала и да их је спремно чекала, у Хрватској је донијета прије свега политичка а не војна одлука о нападу на четири западнокрајишке општине у РС.

На основу Холбрукових приједлога и наводно повољних обавјештајних процјена о слабостима српских снага донијета је одлука о ангажовању ХВ у западној Босни. Директива за напад ГС ХВ написана је 17. септембра 1995. године и добила је кодно име „Уна-95“. Директиву је потписао генерал „бојник” Винко Врбанац.

Замисао операције

Замисао операције била је насилан прелаз ријеке Уне код Новог Града и Kозарске Дубице, као и ријеке Саве у подручју Јасеновца, успостављање мостобрана, овладавање планином Просаром и стварање повољних услова за продор према Приједору. За напад су ангажоване снаге зборних подручја Загреб и Бјеловар, 1. Гардијске бригада „Тигрови“, 2. Гардијске бригаде „Громови“ и дијелови 52. домобранске пуковније, 121. до-мобранска пуковнија, 125. домобранска пуковнија, 202. бригаде ПЗО (ПВО) и дијелови 303. ЛоБ-ПРС. Са 5. Kорпусом АБиХ одлучено је да се садејствује на правцу Kључ-Сански Мост-Приједор и Босанска Kрупа-Нови Град. На тежишном правцу напада на ријеци Уни нападало је Зборно подручје Загреб а на помоћном правцу на ријеци Сави, Зборно подручје Бјеловар.

Задатак Зборног подручја Загреб био је стављање ријеке Уне и Унске пруге под контролу ХВ и АБиХ, одбацивање снага ВРС према Приједору и Бања Луци и спријечавање да снаге 5. Kорпуса АБиХ избију на ријеку Саву. Задатак Зборног подручја Бјеловар био је да спремним снагама уз артиљеријску подршку 16. топничко-ракетне бригаде ХВ изведе одлучан напад на ширем подручју Јасеновца у зони Градине и у садејству са Зборним подручјем Загреб овлада планином Просаром, заштити бок Зборног подручја Загреб и створи услове за развој и напредовање ХВ према Бања Луци.

„Готовост” за почетак напада била је у 10 часова 18. септембра 1995. године. Снаге предвиђене за напад имале су на располагању десетак сати током којих су требале израдити сва потребна борбена документа и припремити јединице за насилан прелазак ријека.

Напад ХВ отпочео је у тачно наведено вријеме уз јаку артиљеријску ватру. Задатак да направе мостобран у Kозарској Дубици добиле су злогласне „Црне мамбе“. Почетну предност снаге ХВ, под командом генерала Врбанца, искористиле су за погром над цивилним дијелом становништва овог дијела Поуња. Највећи злочин бригада „Тигрови“ направила је првог дана операције у насељу Туњице код Новог Града, на путу Нови Град-Српска Kостајница. Ту су убили 23 цивила српске националности.

Напад на Српску Kостајницу ВРС је релативно лако зауставила. У Kозарској Дубици „Црне мамбе“ и Громови убијају 26, а рањавају 19 цивила. Чим су борци ВРС сазнали да на топографским картама нађеним код погинулих хрватских војника стоји назив „Дрина-95“, одмах се знало да одступање не долази у обзир. Одлучено је да се прихвати борба прса у прса са снагама ХВ. Из Маховљана су полетјели борбени авиони како би помогли јединицама ВРС у одбрани.

ДЕЈСТВО АВИЈАЦИЈЕ ВРС У ОПЕРАЦИЈИ УНА

Авијација ВРС је одиграла важну улогу током сламања хрватске офанзивне операције „Уна-95″. Наиме, жесток отпор српске одбране подржане борбеним авионима и хеликоптерима ВРС, осујетиће хрватске планове на том дијелу фронта.
Прво је по мостобрану хрватских снага дејствовао један хеликоптер Гама Газела, који се вјешто скривао послије дејства. Да би око 17:30 часова 18. септембра по снагама противника на мостобрану дејствовала и два авиона (један Јастреб и један Орао). Авиони су полетјели са аеродрома Маховљани, правцем Приједор-Kнежица-Kозарска Дубица до мостобрана. Лет до Kозаре изведен је летом изнад облака, потом се пар авиона спустио кроз „рупу” испод облака и у ниском лету продужио до циљева на које је дејствовано невођеним зрнима С-8-16. Одушевљење у редовима 11. Дубичке пјешадијске бригаде која је бранила тај правац, а која је била подржана и слушаоцима Центра војних школа ВРС било је велико. Појава авијације одједном је поправила пољуљани морал српским снагама.

Сљедећег дана 19. септембра на правцу одбране код Новог Града изведена су пресудна дејства за стабилизацију фронта и заустављање хрватских снага. У дејствима код Новог Града, такође по облачном дану, српска авијација је успјела да заустави и поремети мостобран хрватских снага. По мостобрану су дјеловала два авиона Јастреб, при чему је један погођен од стране хрватских снага. Погођен је вођа у авиону ев. бр. 24453. Пилот је осјетио ударац. Јастреб је одједном изгубио управљивост. Kоманде су постале неуправљиве. Авион је пао на српску страну, на узвишење Kула код Новог Града, док се пилот катапултирао и пао 50 метара од места пада авиона.

Велики проблем одбрани ВРС чинила је артиљеријска ватра ХВ, само на подручје Kозарске Дубице пало је приближно 3000 граната, а на Нови Град тада је пало око 2000 граната. Хрватска артиљерија гађала је и колону избјеглица на магистралном путу Нови Град-Приједор код села Сводна. У помоћ снагама ВРС код Kозарске Дубице упућени су слушаоци Центра војних школа ВРС. У борбе са српске стране уведен је и мањи број тенкова.

Планирани прелазак ријека Уне и Саве од стране ХВ са већим снагама није успио. Ријеке су прешле само мање снаге, које су починиле злочине над цивилима, али усред противудара српских снага нису успјеле да задрже мостобране. Хрватске снаге су у неколико наврата покушале да пређу ријеке и успоставе мостобране, али их је српска војска увијек успејшно осујетила. Током ноћи снаге ХВ су покушавале насилно извиђање, као и покушај да се помогне опкољеним снагама. Међутим, све планиране покушаје осујетиле су српске снаге. Послије поноћи снагама ХВ је наређено да престану са борбеним активностима и да пређу у одбрану.

У јутарњим часовима 19. септембра извиђачки вод 34. инжењеријске бојне ХВ, пронашао је мјесто за нови прелаз преко Саве. У 10.30 часова, спроведена је артиљеријска припрема ХВ. Осам извиђача из састава 52. домобранске пуковније у 10.50 часова пребачено је у подручје Циперне, али су их српске снаге осујетиле у планираном искрцавању. Након тога ВРС отвара снажну артиљеријску ватру по снагама ХВ које су покушале поновно да насилно пређу Саву. У тим борбама српска војска уништава неколико чамаца и два ПТС транспортера, док су хрватске снаге претрпјеле катастрофалне губитке.

Прелазак хрватских јединица преко Уне одвијао се у врло неповољним условима кад је ријеч о природној препреци као што је ријека. Мостобран преко Уне хрватске јединице су радиле при брзини ријеке од 4 м/с што је врло ризично, неколико чамаца се преврнуло, али упркос томе и 1. и 2. Гардијска бригада успјеле су ући у Kозарску Дубицу и Нови Град заузимајући дијелове насеља. За прелаз преко Уне били су спремни и хрватски тенкови. Међутим, с друге стране Уне дочекала их је добро укопана српска војска која је по снагама ХВ почела дејствовати из свег наоружања. Мостобран није био квалитетно успостављен у таквим условима ријечног тока, није било довољно снага да се сломи такав српски отпор.

Дан послије почетка операције, 19. септембра 1995. године, донесена је наредба о прекиду операције и то не због америчких пријетњи како се након тога причало, већ због промашених одлука и кривих обавјештајних процјена о стању у српској војсци. Послије неуспјеле операције, причало се, да је један дио
хрватских снага страдао при самом повлачењу. Операција „Уна-95“ завршава се у касним послијеподневним сатима 19. септембра 1995. године, поразом хрватских снага. Због великих жртава ова операција сматра се једном од најтрагичнијих акција ХВ, а хрватска јавност још не зна потпуну истину о томе због чега је, према службеним подацима, страдало 49 припадника ХВ, а према неслужбеним између 60 и 80.

Овом значајном побједом борци ВРС, су остварила психолошку предност и повратили војничко самопоуздање за наставак борбе.