19/08/2021
НЕУТЈЕШНИ ОТАЦ ПЛАКАО ПРЕД НОВИНАРИМА
Француске обавjештајне службе већ неко вријеме покушавају да од надлежних у БиХ добију информације о Казеу, будући да је он, одмах по избијању рата у БиХ, стигао на ове просторе и придружио се исламским терористима у борбама против Војске Републике Српске.
Казе у БиХ живио под најмање три имена и то: Абу Џафер, Абу Ибрахим и Абу Мухамед. Управо ти лажни идентитети су му помогли да се из Француске, послије низа скандала које је изазвала „Рубешка група“, тајним каналима пребаци у БиХ и ту живи можда чак и данас.
Према његовим ријечима, Казеа и Димона не повезује само „Рубешка група“, којој су француске власти на терет стављале припрему атентата на неког од чланова Г-17, те низ оружаних пљачки и разбојништава у Француској, него се обојица доводе у везу са наводном хуманитарном организацијом „ИГАСА“, једном од финансијских паравана Ал Каиде, којој се приписује и покушај атентата на покојног поглавара Католичке цркве папу Јована Павла Другог током његове посјете Бањалуци 2003. године.
Он сматра да ће француски обавјештајци тешко доћи до валидних података о Казеу или било ком другом исламском терористи, јер су они и данас у БиХ заштићени са најмање три прстена. „Први прстен је врх Исламске вјерске заједнице, предвођен бившим рејсом Мустафом Церићем, који је и најодговорнији за довођење и масовну натурализацију муџахедина. Други прстен чини Савјет за одбрану и безбједност СДА, странке која је још 1990-их година широм отворила врата БиХ Арапима, док трећи прстен представљају оперативци ЦИА, који су од самог почетка знали све о придошлицама у БиХ, али због других интереса нису хтјели да реагују, нити да траже њихово протјеривање“, појаснио је Галијашевић.
У минулом рату Шемсудин Мехмедовић Шемсо, ратни начелник полиције у Тешњу, се бавио главама и судбинама тог града, каже Галијашевић.
Све је кренуло доласком муџахедина, а Мехмедовић им је био главна конекција.
Екрем Мујановић, Мухамед Члањак, Хакија Ужичанин и Мустафа Церовац тражили су од Шемсе елиминацију муџахедина, али је све било узалуд.
У жучној расправи чак је Члањак Шемси опсовао и Бога, а Ајановић из Мехмедовићеве полиције послао је писмо Алији Изетбеговићу.
Тада у Тешњу Изетбеговић смјењује комплетан политички врх Тешња који је био против Мехмедовића и муџахедина. Ајановић, Члањак и Церовац оснивају потом СБиХ у Тешњу, а Ужичанин прелази у СДП.
Ратном начелнику полиције у Тешњу, Шемсудину Мехмедовићу, у септембру 1992. године муџахедини су на поклон у Станицу полиције донијели три одсјечене главе српских војника! Овај догађај показао је само да је Мехмедовић и тада у својим редовима имао инсајдера, који је као заштићени свједок обзнанио ово јавности.
Одсјечене српске главе из базе у селу Јабланица донио је муџахедин по имену Зеид, који се, у пратњи полицајаца Енвера и Амира Беше, те Бесима Сејдића, довезао пред полицијску станицу у Тешњу у теренском возилу.
– Зеид је узео пртену врећу и унио је у зграду полиције, бацивши је на сто дежурног полицајца Хакије Хаџана, који је исхитрено упитао:
Зеид је на то одговорио: „Шта је начелник тражио, ми смо урадили“. Донијели смо, брате, три влашке главе њему на поклон – испричао је овај свједок.
Свједок наводи и то да је Мехмедовић дошао у станицу на позив дежурног полицајца, који је путем мотороле користио шифру „Хум 101“.
– Дежурни полицајац радосно му је саопштио да су браћа из Јабланице донијела хедију и да он тражи муштулук. Недуго затим дошао је Шемсо (Мехмедовић) у друштву Емира Ахметовића.
Тада је Зеид узео врећу и истресао главе у ходник – наводи свједок у овом стравичном исказу.
Према даљим наводима свједока, Мехмедовић је пљунуо у правцу одсјечених глава и рекао да је штета што су одсјечене само три.
– Да сте, богдом, одсјекли и хиљаду других – рекао је Мехмедовић.
Према исказу свједока, Шемсудин Мехмедовић је одједном наредио полицајцима Емиру Ахметовићу, Смаилу Смаилбеговићу и Хакији Хаџану да покупе одсјечене главе и закопају их на тајну локацију у околини Тешња.
Приликом изненадне контраофанзиве и ослобађања Црног врха, борци Војске Републике Српске су заплијенили фото-документацију овог злочина, лична документа одреда, стране валуте новца, дрогу, инострано оружје, итд. од терориста из одреда „Ел муџахедин“ који су побјегли са својих положаја пред налетом војника Републике Српске.
Пуних шест година требало је Тужилаштву БиХ да покрене са мртве тачке процесуирање ратних злочина на подручју Тешња (ФБиХ), директним позивањем на одговорност тадашњег начелника Станице јавне безбедности у том граду.
Он је признао да се води истрага и против њега, поручивши да зна своју прошлост и да они који мисле да има и његових нечасних радњи то треба и да докажу.
Мехмедовић је, заједно са ратним командантом у Тешњу Мустафом Церовцем, на челу листе на којој су деветорица који се сумњиче за одговорност за злочин на локалитету Црни врх између Тешња и Теслића, када су на свиреп начин одсјецањем главе живота лишени заробљени српски војници. Благоје Благојевић, Ненад Петковић и Бранислав Ђурић су са коњском запрегом, разносећи храну војницима ВРС на положајима, залутали на непријатељску територију, што је било кобно за њих.
Окружно тужилаштво у Добоју је још 2005. године од Центра јавне безбедости из овог града примило пријаву и покренуло поступак против одговорних за свирепо убијање српских војника и цивила из Тешња и Теслића током ратног периода у БиХ.
Пријаве се односе на почињене ратне злочине против најодговорнијих лица у СЈБ Тешањ и команди Оперативне групе „7-југ“ такозване Армије БиХ, која је од 1992. до 1995. године чинила злочине на том подручју. Пријава је поднесена још против седам особа из састава мјешовите војне формације састављене од припадника такозване Армије БиХ и плаћеника из Саудијске Арабије, Судана, Палестине, Бахреина и Египта.
Камп за њихов прихват и обуку под називом „Ел Муџак“, наведено је у пријави, налазио се у насељу тешањске општине Јабланица, наводи портал „србија јавља.
О одсјецању глава Благојевића, Ђурића и Петковића на Црном врху наша и свјетска јавност, па и Трибунал у Хагу, упознати су још прије више година.
Чинило се да ће правда те 2005. године доћи по своје, али се то није десило све до сада.
Муџахедини су одсјечене главе српских војника Благоја Благојевића, Бране Ђурића и Ненада Петковића ритуално показивали на тешањској кули, пред зградом МУП и пред капијом свог логора у Јабланици, свједочио је Зоран Филиповић.
Шемсудин Мехмедовић, посланик у Предстваничком дому Парламентарне скупштине БиХ, против кога је 2018. године обустављена истрага за ратни злочин у Тешњу, тужио је државу за накнаду штете од 30.000 КМ због, како је навео, незаконитог поступања институција и њених службеника током провођења, истраге и хапшења.
Наредбу о неспровођењу истраге Тужилаштво БиХ против Мехмедовића донијело је 30. аугуста 2018. године.
28/04/2025
23/04/2025
26/04/2025
20/04/2025