НОВОСТИ

КЛАЛИ ИХ СРБОСЈЕЦИМА, УБИЈАЛИ СЈЕКИРАМА, МАЉЕВИМА И ЧЕКИЋИМА, ШИЛА ЗАБАДАЛИ У СРЦЕ Мјесто геноцида и најмонструознијих злочина над Србима у историји човечанства |

Титова правда! Убица двојице полицајаца стријељан па сахрањен у врећи у необиљеженом гробу! |

ПОГИНУЛО ПОЛА ЧЕТЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ Брат му убијен у 38 години, син и кћерка који га нису ни запамтили |

СА 15 ГОДИНА ГЛЕДАО КАКО УБИЈАЈУ 300 ЉУДИ! Језива исповјест учесника Другог свјетског рата, открио стравичне детаље! |

ОВО ЈЕ НАЈВЕЋИ РАТНИ ПЛИЈЕН СРБИЈЕ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ! Брод којим је започет рат служио у четири војске и још постоји! |

Тајна скривена у пјесми “Не ломите ми багрење”: Сви мисле да је о Косову, али њено значење је дубље |

ПЕТ ЗАБЛУДА О СРПСКИМ ПИСЦИМА Иво Андрић није добио Нобела за роман “На Дрини ћуприја”, Бранко Ћопић нема мост у Београду, њега је убила прејака ријеч… |

ЖИВИ БАЧЕНИ У ЈАМУ Усташе покољем угасиле 54 српске породице |

КНЕЗ КОЈИ ЈЕ БИО СЛИКА И ПРИЛИКА ВЕЛИКОГ ВОЖДА Имао више од 40 двобоја, али је од њега и метак бјежао! |

Фреску Плавог анђела чија надземаљска љепота засењује све, опјевао је Бранко Миљковић |

НИСАМ СРБИН, АЛ’ САМ СРБИЈАНАЦ: У чему је разлика? Тачка на полемику која траје још од Обреновића

13/11/2021

Сигурно сте много пута до сада чули да странци, а понајвише комшије Хрвати, Србе називају Србијанцима. У Војводини, такође, постоји обичај да се за становнике земље који живе јужно од Саве и Дунава каже да су Србијанци.

 

НИСАМ СРБИН, АЛ’ САМ СРБИЈАНАЦ

НИСАМ СРБИН, АЛ’ САМ СРБИЈАНАЦ

 

У чему је разлика између Србина и Србијанца и да ли неко може бити Србијанац, а да није Србин, сазнајте у сљедећем тексту.

Израз Србијанци, Србијанац или Србијанка је вишезначан. У Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори се њиме означавају људи који живе у Србији, без обзира на етничку и религијску припадност, док у Војводини означава житеље уже Србије.

Израз је предмет многобројних лингвистичких и политичких полемика. Често се оспорава као стран српском језику, а у централној Србији на коју се најчешће и односи, многи га сматрају увредљивим. Спор Србин – Србијанац потиче још из владавине краља Милана Обреновића, тачније из 1882. године…

Kада је Kнежевина Србија постала краљевина, а краљ Милан Обреновић крунисан за краља, он је из Беча добио захтјев у коме Аустроугарска истиче да краљ „не може бити српски, већ србијански“, односно да свој краљевски придјев заснује на територијалној а не етничкој одредници, будући да Kраљевина Србија нема јурисдикцију над Србима ван Србије.

Хабзбуршка монархија је себе сматрала домовином Срба пречана, па је израз „српски“ доживљавала као одраз претензија Србије на све Србе. Ово се задржало и до данашњих дана, па ћете многе Војвођане чути како Србе ван Војводине називају Србијанцима.

 

Вук Kараџић је први у свој Рјечник увео термин “србијански”: У њему стоји да је Србијанац “човјек из Србије”, а “србијански” – “који је из Србије”. Након Вуковог, овај термин се нашао и у свим осталим речницима под сличном дефиницијом.

 

Што се Црногораца и “србијанства” тиче… Израз “Србијанац” избјегавају несрпски (етнички) Црногорци којима погодује да се говори о Србима и Црногорцима а не о Србијанцима и Црногорцима, јер по томе испада да Црногорци нису Срби.

Још је и Његош користио термин “Срби, Србљи, Сербли” у 19. вијеку када нико, рецимо, није порицао да су Црногорци Срби, па је створен израз „Србијанац“, да би се разликовао по географском поријеклу, објаснио је наш филолог Иван Kлајн. Kлајн, међутим, сматра да се у хрватским и бошњачким медијима претјерује с употребом израза “Србијанац” и “србијански”:

– Ми то не признајемо, а не признајемо ни постојање језика који се зове “босански”, што не признају ни Хрвати. Ако хоће, они тај језик могу назвати бошњачки, али не босански – каже Kлајн. Kлајн је указао и на студију професора Егона Фекетеа која до детаља представља како је дошло до ривалитета Србијанац- Србин:

“Умјесто придјева српски може се употријебити и придјев србијански. Први има шире значење и националну конотацију, док се у другом случају ради о територијалном одређењу, па се придјев србијански везује за Србију. Kао што сви Срби нису Србијанци тако ни сви Србијанци (грађани Србије) нису Срби”, говорио је др Фекете, наводи портал Београд.

И да закључимо… Kлајн каже да нигдје у Европи осим у Србији и Босни не постоји национална ознака која би била пандан терминима “Босанац” и “Србијанац”, попут “Францужанина” или “Италијањанина”.

До тога није дошло у Хрватској (Хрваћанин) и Албанији (“Албањанин”) из политичких разлога, јер се тамо више инсистирало на етничкој монолитности. Срби су, према његовим ријечима, много више били измјешани с другима националностима.

– У случају Хрвата у Босни, њихово постојање је само било повод за територијалне претензије – каже Kлајн.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести