Ел Паис Семанал објавио је текст новинара Пабла де Љана, који је у више наврата разговарао с Вишњом Павелић, ћерком усташког вође Анте Павелића, која је преминула 2015. године. Разговори су вођени у њеном стану у Мадриду, у којем је живјела посљедњих 50 година свог живота радећи на очевим архивама, а новинар је обећао да ће их објавити тек неколико година након њене смрти.

Анте Павелић провео је посљедње двије године свог живота у Шпанији са ћерком Вишњом, супругом Маријом и сином Велимиром. Вријеме је прекраћивао лутајући Мадридом, а на једној објављеној фотографији, стоји на главном мадридском тргу Пуерти дел Сол, обучен у дуги црни капут и са шеширом на глави. Изгледа попут безопасног старчића, сасвим другачији од крволочног заповједника, који је управљао квислиншком НДХ током које је, према подацима музеја US Holocaust Museum, убијено више од 300.000 људи, како наводи ЕПС.

Када је Павелић 1959. умро у 70. години, шпанска новинска агенција Цифра објавила је само кратку вијест да је „челник хрватске државе током Другог свјетског рата“ покопан на мадридском гробљу Сан Исидро.

Није допуштала да је ико фотографише

Вишња Павелић била је озбиљна и љубазна жена, опсесивно дискретна, која је новинару допустила да дође неколико пута у њен дом. Радо је говорила о свом оцу, али није жељела да се ишта од тога објави прије него што прође неколико година од њене смрти.

Током живота није допуштала да је ико фотографише. Опсесивно је чувала очев гроб. Алмудена Морено, директор гробља Сан Исидро, испричао је како је поподнева проводила сједећи на столици на склапање коју би поставила поред гроба. Од Морена је тражила да ни у ком случају не открива локацију странцима јер се бојала да ће доћи Срби и оскрнавити гроб.

– Изгледала је панично. Рекао сам јој: „Не брини, неће доћи да га траже у Шпанији“. Њени страхови су били толико дубоки да је прије смрти контактирала шпанско министарство правосуђа како би осигурала да послије ње не буде могућа ексхумација његових посмртних остатака.

Вишња Павелић умрла је на Божић 2015. године у 92. години. Кремирана је, а њени остаци су покопани у заједничку породичну гробницу у Сан Исидру.

Породица дјеловала скромно, упркос сумњи да су имали богатство

Прије него што је Павелић умро, његова ћерка је вољела да фотографише породична окупљања. Сачувала је слике. Неке је подијелила с новинарем Ел Паиса. На једној од њих приказана је четворочлана породица током излета у приобалном градићу Санта Пола у регији Валенсија. На слици Павелић је озбиљан, а цијела породица делује скромно, упркос сумњама да су побјегли с богатством које је Павелић украо од жртава и државе.

У књизи „Хрватска под Антом Павелићем“ историчар Роберт Б. МекКормик тврди да је Павелић током рата био у могућности да  преусмjери милионе у Швајцарску. МекКормик у књизи спомиње и извjештај ЦИА о посљедњој фази рата гдје стоји да је Павелић послао 12 кутија са златом и накитом у Аустрију.

На другој фотографији, за коју Вишња Павелић мисли да је сликана недуго прије очеве смрти током посјете Долини палих, Павелић изгледа слабашно, налик на Вита Корлеонеа у култном филму „Кум“ недуго прије свог краја. Корлеоне и хрватски тиранин, како га називају у тексту ЕПС-а, умрли су у истим годинама након што су преживјели атентат. Павелић је упуцан с неколико хитаца када се 1957. године враћао својој кући у предграђу Буенос Аиреса.

– Ушао је кућу и рекао: „Погођен сам’“, присјетила се Вишња Павелић. Премда се никад није сазнало ко је наручио атентат, његова ћерка је сматрала да то нису биле југословенске власти ни Срби.

– Срби су тражили његово изручење, жељели су га живог – рекла је и додала како сматра да су покушај убиства њеног оца оркестрирали његови сународници који су жељели да задобију контролу над хрватском дијаспором.

Јасеновац је био радни логор

На крају Другог свјетског рата, Павелић је побјегао у Италију гдје се сакрио у језуитском манастиру.

– Нико за то није знао. Само ми, ха – рекла је Вишња Павелић. Три године касније Павелић је користећи лажно име Антонио Сердар из Ђенове бродом побјегао у Аргентину тзв . „пацовском рутом“ којом су бјежали нацисти попут Адолфа Ајхмана, Клауса Барбија и Јосефа Менгелеа. Сљедећих десет година Павелић је с породицом, уз допуштење Перонове власти, живио у Буенос Аиресу, гдје је основао грађевинску фирму. Имао је и ткалачки стан и фарму.

– Имали смо кокошке. Током јутра сам скупљала јаја – испричала је Вишња Павелић. Током разговора сједила је у дневном боравку у наслоњачи изнад које је стајао портрет њеног оца зачешљане косе, мршавог лица и обученог у бјели жакет.

Ништа није крив

– Мислите да за ништа није крив? – питао ју је новинар.

– Ама баш ништа – одговорила је и тражила документа за која је тврдила да доказују другачију слику о њеном оцу од оне коју је исписала историја. Чак и касније, кад је боловала од остеопорозе, присјетио се новинар, устала би током разговора и копала по документацији.

– Све је то лаж. Све што кажу о мом оцу је лаж. Све, све – говорила је.

Ни Јасеновац, ни тврдње и докази да је то био један од најкрвавијих логора, као ни поређења усташа с најзагриженијим припадницима СС-а, ништа јој нису значиле.

– Јасеновац је потпуно претјеривање. То је био радни камп гдје је било сиромаштва, али имали су докторе, своје лидере, све што су жељели. То није био Аушвиц, разумете? Тамо су сви били живи и добро – рекла је.

На њеном столу налазила се књига „Holocaust Industry“ и новине које је куповала свако јутро – Ел Паíс, Ел Мундо и АБЦ. Инсистирала је на томе да њен отац није био „ни нациста ни фашиста“, већ националиста који се борио за „ослобођење Хрватске од владавине Срба“. Прије него цинична, написао је новинар, чинила се заслијепљеном.

Њени ставови слични су онима других потомака нацистичких вођа.

У својој књизи „Children of Nazis“ Тања Красниански пише: „Кад је ријеч о дјеци, менталне одбране су заиста јаке. Гудрун Химлер, ћерка нацистичког полицијског шефа Хајнриха Химлера, никад није имала праву перспективу кад је ријеч о очевој фигури. Као и Еда Геринг, једино преживјело дијете Хермана Геринга, одбијала је да га види као једног од дизајнера холокауста“. И Еда је попут Вишње Павелић живјела у малом стану у Минхену који је претворила у музеј и светилиште свог оца.

Живјели од Павелићевих ауторских права

У Буенос Аиресу Вишња Павелић постала је очева особа од повјерења. Након покушаја атентата, организовала је његово тајно путовање у Шпанију. У Мадриду, хрватски свештеник јој је рекао да је тадашњи министар спољних послова Фернандо Мариа Кастиела Павелићу дао зелено свјетло за долазак, али под условом да буде дискретан.

У Мадриду је породица изнајмила стан поред популарног градског парка Ретиро. Тамо је Вишња Павелић сваког дана шетала с оцем. Организовала је његове контакте и папирологију с хрватском дијаспором.

Након очеве смрти, Вишња Павелић, њен брат Велимир и мајка Мариа остали су у изнајмљеном стану до 1961. године кад су се преселили у другу мадридску четврт Конћа Еспина поред фудбалског стадиона Сантјаго Бернабеу. До своје смрти 1984. године Мариа се бринула о домаћинству. Брат Велимир је свирао виолину и сате проводио читајући литературу о филозофији и политичкој историји и пишући афоризме. Умро је од рака плућа 1998. године.

Живјели су од ауторских права Павелићевих књига и донација организација дијаспоре из Канаде и Аустралије. Вишња Павелић постала је симболичан насљедник оца и бринула се о гробу који су посјећивали хрватски националисти. Некад је Вишња Павелић одлазила на гроб с њима. Током цијелог живота остала је ултранационалисткиња која је изражавала геноцидну мржњу према Србима.

Мржња: Нема Србина који није криминалац

– Они су рођени као криминалци. Нема Србина који није криминалац. Ништа друго нису радили, него само убијали. Убиства су генетски уписана у њихов код. Ми смо се само бранили – рекла је.

Посљедњи пут кад ју је Пабло де Љана видео, једва је била покретна и око врата је носила справу за старије особе за хитне случајеве. У то вријеме већ ни са ким није причала осим с кућном помоћницом и рођаком која је живјела у Онтињенту у Валенсији. Том приликом рекла му је да је један хрватски истраживач узео три сандука документације о Анти Павелићу да их закопа у Хрватској, наводи портал Новости.

Било је јако тешко бити ћерка овог човјека

– Зашто да их закопа? – питао је Љано.

– Зато да све буде на сигурном. Закопано ће све бити на сигурном – рекла је и дала му фотографију свог оца из болнице у Мадриду.

– Било је јако тешко бити ћерка овог човјека. Јако тешко – рекла је.