Хрватска држава не само да је током акције „Олуја“ августа 1995. године протјерала око 250.000 Срба него чак ни мртвима не да мира. Наиме, на идентификовање чека око 900 тијела убијених и страдалих Срба у Хрватској током деведесетих, али тамошње власти одуговлаче с тим процесом. Такође, постоји и више десетина гробница које још нису ексхумиране.

Нема помака

Предсједница Удружења породица несталих и прогнаних лица „Суза“ Драгана Ђукић каже да ни послије 27 година од хрватске акције „Олуја“ нема помака у процесу ексхумације као ни у остваривању других права крајишких Срба. Она за Курир потврђује да је процес ексхумације у Хрватској у застоју, као и да су резултати поражавајући.

– И послије 27 година од „Олује“ различити су погледи на тадашња дешавања, а то знатно утиче на суочавање с прошлошћу, као и на рјешавање судбине несталих – каже Ђукићева.

Додаје да је процес ексхумације и идентификације посмртних остатака у Хрватској од самог почетка био незадовољавајући и да сада има све мање идентификованих – за годину дана свега пет тијела.

– Тим темпом овај процес неће бити завршен ни за 50 година. У хрватским институтима судске медицине у Загребу, Осијеку и Ријеци налази се више од 900 посмртних остатака која чекају идентификацију. Породице несталих су учиниле све што је требало и што је било до њих. Хрватској је достављен сав ДНК материјал за упоређивање, али они кажу да нема поклапања. Пошто не постоји мониторинг, стиче се утисак да на тај начин једноставно желе да растегну цијели поступак и тако избјегну одговорност, јер само ћутање о злочину исто је као и да се сам злочин није догодио – истиче Ђукићева.

Штите злочинце

Директор документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац наводи да на институтима у Хрватској има око 360 ексхумираних тијела, која сигурно потичу из времена „Олује“, али још нису идентификована.

– Има и око 60 регистрованих гробних мјеста која нису ексхумирана. Кад се зна гдје су та гробна мјеста, требало би то и да се ексхумира, али они у Хрватској све то потежу полако – рекао је Штрбац.

Додао је да Хрватска није расположена да суди својим злочинцима.

– Отворено је много истрага за „Олују“, али ријеч је о класичним кривичним дјелима, док крађе и убиства нису подводили под ратни злочин – објашњава Штрбац.

Подсјећа и да је главни тужилац Судског механизма у Хагу Серж Брамерц у Савјету безбједности Уједињених нација рекао да Хрватска није баш расположена да суди својим злочинцима, уз оцјену да му је за једно овакво признање требало 27 година.

– Међутим, Брамерц ни то не би изјавио да није био испровоциран изјавом главног државног тужиоца Хрватске која је у вези с Петровачком цестом рекла да њихови тужиоци нису нашли никакав доказ за злочин – нагласио је Штрбац.

Поразна статистика

Штрбац сматра да би резултати најновијег пописа становништва у Хрватској из 2021. године могли бити поразни за Србе јер је тамо само старачка популација.

– Биолошки сат ради, умиру природном смрћу, још када се томе додају и неуслови у којима живе, очекује се да би их сад могло бити око 150.000 до 160.000 – наводи Штрбац.

Подсјећа да је, према попису из 1991. године, у Хрватској било 582.000 Срба и 106.000 Југословена, међу којима су Срби били између 60 и 70 процената, у чему се слажу сви демографи.

Избјегавају састанке

Предсједник Комисије Владе Србије за нестале Вељко Одаловић каже да је посљедњи састанак надлежних из Србије и Хрватске за та питања одржан крајем 2020. у Београду и да од тада Хрватска не заказује нови састанак.

– Хрватска од тада не заказује састанке, не предузима никакве активности и од (годишњице, прим. аут.) прошле „Олује“ до ове „Олује“ идентификовано је пет посмртних остатака – рекао је Одаловић.

Додао је да у Хрватској постоји познатих 36 гробних мјеста, као и да се у хрватским институтима налазе 954 тијела или дијелови тијела који нису идентификовани. Према његовим ријечима, постоји и око 600 особа које се воде као нестале, али о њима не постоји никакав податак.