17/06/2021
Истраживање открива гдје су се током историје Срби кретали, односно, њихово поријекло на великом простору који на западу сеже до Далмације, Лике, на сјеверу до Кордуна и Баније, преко Крајине у БиХ, лијеве и десне обале Дрине до дубоко у територију централне Србије. На простору некадашње Старе Херцеговине тестирано је више од 800 људи. ДНК на анализу дали су становници Требиња, Љубиња, Гацког, Билеће, Фоче, али и дијелова Старе Херцеговине који се данас налазе у Црној Гори, никшићког краја све до Дуримтора.
Он открива шта је главни закључак истраживања и које нове теорије које стижу из Хрватске, али и из Албаније, побија. Наиме, у Херцеговини је највеће присуство генетике која је обиљежје цијелог српског народа. Она се појављује код једне трећине свих досада тестираних Срба, а тамо досеже до 45 одсто, у појединим мјестима и преко 60 одсто.„Ријеч је хаплогрупи која се у просjеку од 30 одсто налази код Срба било да су у Неготиснкој или Книнској крајини.
Пошто је та група несумњиво повезана са другим Славенима, она је потврда да је досељења заиста било, а данас се оно све чешће оспорава. Имамо поплаву теорија које кажу да никакве селидбе није било и да је I2 илирска хаплогурпа. Ово је простор на коме је несумњиво дошло до мjешања, у 6, 7. вијеку и раније, нас који смо дошли и старосjедилачке популације која је овдjе била хиљадама година. Дошло је до лијепог споја славенских досељеника и старосjеделаца, уз још неке примесе, јер смо на раскрсници“, каже Кртинић. Он додаје да је увек занимљива и узбудљива чињеница да се у великој мjери поклапају гени људи који стотинама година живе стотинама километара удаљени и никада нису чули једни за друге. Испостави се да имају заједничког претка уназад 300 година.
Истраживање у Херцеговини побило је још једну теорију, да има доста „турске крви“ на нашим просторима. „Генетички резултати апсолутно показују да таквог уплива нема, а Турци су конгломерат разних утицаја. Ако као репер узмемо оно што се кроз истраживања која се раде у Турској може видјети, рецимо у Анадолији, таквих генетичких трагова уопште нема у српској популацији“.
У оквиру пројекта који је почео 2016. године, а биће ускоро завршен штампањем књиге обављено је и једно археогенетско истраживање. Откопан је стећак са именом кнеза Николе Рашковића Дробњака недавно пронађен у Церничком пољу.“Ту је било главно мјесто трговине између Дубровника и Горажда, на седам узвишења око тог платоа биле су подигнуте цркве, стећак је уз једну за коју се вјерује да је подигла Јелена Лазаревић, ћерка Кнеза Лазара. Пронашли смо шест скелета, нашли смо гене из два оближња племена, Дробњака, извjесно је један од њих кнез. Друго племе су Бањани, и једни и други припадају генетичким популацијама које су дошле у постсловенском периоду. До данас се племе Бањани разгранало на седам различитих генетика“, објашњава Кртинић.
Он открива и прве резултате управо завршених генетских испитивања у Руској Федерацији, који су доказ теорије да Русе и Србе повезују заједнички гени. “Колега који је на томе радио објавио је да је у великом истраживању откривено да има три одсто припадника хаплогрупе која је најчешћа код Срба, и2 ПХ 908. Кад кажете три одсто, то је за Русију мало, али преведено на језик бројки, то је три милиона Руса. Дакле, нас и Руса 10 милиона“, каже у шали Кртинић и додаје да је ово још један доказ тврдњи да нас најчеша генетика код Срба доводи у директну везу са другим словенским народима, наводи „Спутњик“.
09/12/2024
08/12/2024
08/12/2024
06/12/2024