НОВОСТИ

НОВИ СИНЂЕЛИЋИ! За отаџбину дали своје животе

06/06/2021

Милан Тепић и Стојадин Мирковић дали су заклетву да отаџбину неће издати И ЗА ТО СУ ДАЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ.

 

Милан Тепић и Стојадин Мирковић

Милан Тепић и Стојадин Мирковић

 

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, спречио је да складиште падне у руке Збору народне гарде (зенге) жртвујући себе. Магацин је дигао у ваздух са 170 тона експлозивних средстава.

 

Том приликом су страдали и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда.

 

Мирковић је из оклопног возила без предаха бранио магацин. Живот је изгубио тек пошто су Хрвати његов БВП погодили „зољом“. Хрвати су после предаје касарне, стрељали комадира страже са Бедемика, старијег водника Ранка Стевановића.

 

Наоружање и муниција у складишту у Беденику код Бјеловара било би окренуто ка српском народу да 29. септембра 1991. за бригу о њему, готово случајно, није био задужен мајор Милан Тепић. Овај магацин није био његово радно место, већ су се официри из Команде смењивали у њему на сваких десетак дана. – Лезите у ровове око магацина и не излазите. То је наређење! Ја знам шта ћу да урадим – рекао је Тепић пред десетак голобрадих војника, колико их је бранило магацин. Хрвати су с више страна увелико надирали у круг складишта. Било је само питање минута када ће пасти и браниоци и оружје које су чували.

Према неким изворима, на то их је упозорио речима: „Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи овако још да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударе по складишту, и ово што ми имамо овђе је за њих више него драгоцјено.

 

Кад дође тренутак, кад се више не буде могло издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Да не замерате ми ако сам негде према неком погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ. Да усташама не дам Беденик, и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува мој ратни дневник. Једном људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао реч да ћу да браним ову земљу, ако јој буде тешко“, написао је, између осталог, у последњем писму мајор Тепић.

 

Војници су послушали свог команданта. Заузели су места у шупљинама бедема којима је магацин био опасан. За то време, мајор је закорачио у минирано складиште и пришао акумулатору. Тренутак касније све је нестало у диму експлозије.

 

У магацину је било много убојних средстава, око 170 тона противтенковске муниције и мина. Све је било смештено у пет-шест хангара. Тепић је у ваздух дигао један од њих. Да су сви отишли у ваздух, нестало би пола Бјеловара.

 

Тако је Милан Тепић ушао у историју на сличан начин као и ресавски војвода Стеван Синђелић и његово херојство у каснијим народним препевима никако није могло да избегне такво поређење, наводи се на порталу „Војска Републике Српске“.

 

Председништво СФРЈ је крајем 1991. године прогласило мајора Милана Тепића народним херојем, последњим и јединим у протеклом рату. Орденом за заслуге у области одбране и безбједности првог степена одликован је постхумно војник Стојадин Мирковић. Свети архијерејски синод Српске православне цркве постхумно је одликовао Мирковића орденон Светог Саве трећег степена „за врлински живот, пожртвованост и посведочену љубав према Богу и ближњем свом“ .

 

Остале Вијести