Само што је почело бомбардовање Београда, чиме је отпочео и крвави Први свјетски рат, петоро Срба (не петорица, било је ту и „слабијег пола“) побринуло се за један неочекивани поклон Аустроугарима.

Први свјетски рат

Сви детаљи ове командос-акције нису баш познати, али неке важне смјернице за кратку причу о „Знаш ли на кога си пош’о?“ – јесу.

Сцена: Београд, јул 1914. Мрачна сцена, загушљива од дима. Свуда и често експлозије. Падају гранате не само близу обале, већ и широм града. Оштећена „Грчка краљица“ у Кнезу, погођено енглеско посланство (амбасада), универзитет београдски такође, једна граната пробила кров Дома ученика средњих школа па експлозијом разорила више одјељења приземља и првог спрата. И тако редом. И тако свуда.

Атмосфера: Прост народ се уплашио. Како и не би, бомбе падају. Било је и бјежања. Да се из оскудних кућа и тотално небезбједних страћара, прије свега дјеца одведу што даље од домета аустроугарских топова са оне стране двије ријеке. Али, идеја освајача „мало ћемо да их рушимо, а много ћемо да их заплашимо, па ћемо их лако прегазити, ако се већ дотад и сами не предају“, почела је да пада у воду јер је народ видио да огромна већина, заправо, не мрда. И, да чак и они најимућнији, остају на своме. Видио народ да су ту и даље и Ђорђе Вајферт, и Никола Спасић, и Шуменковић, и Браћа Бајићи, Павловићи… Угледна имена тог доба, па почео народ да се сјећа да се страх побјеђује тако што не бјежиш од њега, већ се окренеш, суочиш, и схватиш да је тог часа нестао. Е, али једно је бити на своме. Требало је показати и онима „преко“, Аустроугарима, колико смо близу предаје.

Акција: Ноћ. Ријека – Сава. Са ове наше стране, старобеоградске, петоро ријешених да доставе поклон. Са оне друге стране, преко, („прек“ се и називало све што је преко Саве и Дунава), аустроугарски топови. Ту у близини, тачно прекопута српског савског пристаништа, али мало даље, иза непријатељске артиљерије – аустроугарска касарна. Четворица комита, специјалних снага наше војске, које су још и четницима називани, а ту је и комита-дјевојка. Софија Јовановић. Препливали су Саву под окриљем ноћи, прошли неопажено кроз аустоугарске артиљеријске јединице које су бомбардовањем Београда хтјеле да изазову предају, а онда се та петорка домогла касарне освајача.

И, баш ту, иза првих непријатељских борбених линија, у срцу аустроугарске војне поставке према престоници Србије, баш у средини касарне, попели су се на највиши врх зграде, па на јарбол ставили поклон.

Био је то поклон који је садржао одговор на питање „Предајете ли се, Срби, већ једном?“.

Када је сванула зора, Аустроугари су усред своје касарне, на њеном најистакнутијем мјесту, видјели огромну српску тробојку.

„Предајемо се… ал’ мало морген“, отприлике је гласила та акција.

Извор: Опанак