28/06/2021
На простору од Зеленгоре до Фоче прије 76 година побијена је краљева војска из Србије у којој је било доста тек регрутованих голобрадих младића, који нису ни стигли да учествују у борбеним дејствима, а који су се предали партизанима након што им је, на лецима који су бацани из авиона, обећано да ће бити амнестирани и пуштени кућама.
Према подацима тадашњих власти, на простору од Зеленгоре до Дрине на превару је заробљено и без суђења убијено око 9.000 краљевих војника из Србије, а процјене говоре да је број убијених припадника овог антифашистичког покрета много већи.
Миливоје Станић, који је тада био осмогодишњи дјечак, присјећа се да су му родитељи причали како су партизани младе војнике доводили до јаме Понор у групама по осам везане у жицу.
„Убили би једног и он би у јаму повукао и остале који су са њим били везани. Омладине је највише страдало, а томе се дуго није смјело причати, крило се“, рекао је Станић.
Његов комшија Миломир Станковић навео је да је у јаму Понор, како су му причали родитељи, бачено најмање око 3.000 људи.
„Јама је пречника 30 метара, а дубине око 70 метара. Војници су били са подручја Крагујевца, Кнића, Горњег Милановца, Краљева, Ваљева, Тополе, а највише из Крагујевца. Нико о томе није смио причати, једино би се помињало мало на славама, али се клупко сада одмотало“, рекао је Станковић.
Он је додао да је јама Понор затрпана 1986. године јаловиштем из оближњег рудника мрког угља.
Мјештани Миљевине срећни су што ће у њиховом мјесту ускоро почети да се гради црква у помен на страдалу војску Драже Михајловића и у чију крипту ће бити похрањене кости војника пронађене у Понору и другим јамама од Зеленгоре до Дрине.
Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић, која већ годинама на Видовдан код спомен-крста на јами Понор организује помен-парастос, рекао је да је претходно у Цркви Светог Илије у Миљевини служен помен и борцима Миљевинског батаљона Војске Републике Српске који су погинули у посљедњем рату.
„У Миљевини се тренутно прави споменик погинулим борцима Миљевинског батаљона, па ће се помен убудуће служити код споменика, а очекујемо да ће убрзо почети да се гради и црква у помен погинулим борцима краљеве војске“, рекао је Станковић.
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом освештао је у августу прошле године крст и земљиште на којем ће се градити храм, а које су поклонила браћа Светислав и Вјекослав Елез.
Урађена је пројектна документација и очекује се да би овог љета радови могли почети.
Извор: СРНА
19/01/2025