29/06/2021
На зидовима спомен костурнице у Величанима стоје 223 имена сељака и домаћина из Поповог поља, који су страдали у тзв. НДХ само зато што су били Срби. Циљ је био истријебити читаве породице. Комшије усташе хапсили су их у кућама, одводили са њива, у сигурну, мученичку смрт. За Манојла Ћука из села Величани, данас је тежак дан.
„Три моја кољена су бачена у јаму. Мој прађед Мио, ђед Јово и стрико Манојло који је као најмлађа жртва од 15 година бачен у Јаму. Ја носим његово име. Потпуно невини људи. Усташе су имале само циљ да униште читаве породице и чак се причало да су знали већ коме које имање припада“, рекао је Ћук.
Јово Лучић, старина из Мркоњића, имао је двије године када се страшни покољ десио. У јаму Ржани До бачени су његов отац, стриц, деветорица Лучића и 29 мјештана Мркоњића. Причали су му преживјели, зато је он данас на мјесто стратишта предака повео унука, да зна, запамти и никад не заборави.
Кости страдалника чекале су смирај, а породице правду пуних 50 година, јер се у бившој Југославији о овом злочину ћутало, а јама Ржани До, као и друге у Херцеговини била је бетонирана. 1991. године јама је отворена, а кости похрањене у спомен костурници у Величанима.
„50 година кости су биле у јами и нису досљедно сахрањење. Покушавамо пренијети истину на млађе генерације“, рекао је Максим Мракић, предсједник Удружења Ржани До.
Помен је служен на мјесту страдања, у спомен капелици изграђеној изнад злогласне јаме Ржани До.
„Сва страдања која смо прошли само нас чине јачима и постојанијима и онима који опстају на овим подручјима“, истакао је Саша Којовић, парох љубински.
У организацији удружења која његују сјећање на херцеговачке страдалнике и локалних заједница регије уприличено је вече сјећања на невине жртве, а служен је помен и на стратиштима широм Херцеговине – Пребиловицама, Придворици, Корићкој и јами Пандурици.
Извор: РТРС
12/01/2025