Најбољи доказ да је обудовачка црква стуб православља у Посавини јесте податак да велики број вјерника и данас присуствује литургијама и крштавањима, те да се многи вјенчавају у њој.

Обудовачки храм – православна светиња Равне Посавине

Равну Посавину краси храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице у Обудовцу који је, заједно са гробљем и спомен-плочама у порти храма, проглашен за национални споменик БиХ 2005. године.

Наредне године овај храм слави 140 година постојања.

Предсједник Савјета Мјесне заједнице Обудовац Драган Митровић прича Срни да је од свог подизања 1864. године храм центар духовности православног народа и Посавине.

„Вјерници из Обудовца и околних мјеста увијек су били уз своју цркву, и у ратовима и миру“, напомиње Митровић.

Најбољи доказ да је обудовачка црква стуб православља у Посавини јесте податак да велики број вјерника и данас присуствује литургијама и крштавањима, те да се многи вјенчавају у њој.

Значајан број становника из околних мјеста сахрањује се на православном гробљу у Обудовцу, које је и највеће и најстарије гробље у окружењу.

Обудовачка Црква рођења Пресвете Богородице са гробљем налази се на локалном путу који води из Брчког за Шамац и који се одваја лијево од магистралне цесте која води из Тузле за Орашје.

Обудовац је удаљен 16 километара од Шамца и Орашја, а вјерници долазе у овај храм – национални споменик – са његове јужне стране, са локалног пута који води из Брчког за Шамац.

Први писани траговим о Обудовцу налазе се у дефтеру из 1548. године, када су османске власти извршиле попис Зворничког санџака, коме је Обудовац тада припадао.

Подручје данашњег Обудовца са Орловим Пољем записано је под називом Оглудовац, а у попису босанских спахија 1711. године село је пописано под данашњим именом.

Црква рођења Пресвете Богородице у Обудовцу грађена је 18 година, са прекидима од 1864. до 1882. године, а камен је довожен из рудника код Босанске Бијеле и из рудника званог Опежа код Модриче.

Цркву је градило становништво 18 околних села, а добровољни прилози за градњу цркве прикупљани су са територије читаве данашње БиХ, Србије /Војводине/, па чак и Русије.

Према писаним изворима и предању становника Обудовца, црква је освештана 14. октобра 1882. године, а тај чин обавио је тадашњи митрополит зворничко-тузлански Дионизије Први.

На објекту Цркве рођења Пресвете Богородице у Обудовцу вршене су реконструкција и конзерваторско-рестаураторски радови, и то више пута, у периоду од 1891. до 2001. године.

Обудовачка црква је у основи тробродна базилика грађена у комбинацији српско византијског и барокног стила. Дебљина зидова износи 1,5 метара, црква је дуга 37 метара, широка 22, а висока до крова 12 метара. Ту је и велики торањ са крстом висок 46 метара.

У цркви се чува 26 икона непознатог аутора које су настале прије 29. октобра 1858. године, када је стара црква након „Протине буне“ запаљена.

Све иконе су рађене техником темпере на дрвету. Урамљене су у смеђи дрвени рам, ширине 6,5 центиметара. Иконе су углавном рађене у истом маниру и на њиума су представљени појединачно светитељи.

Обудовачки јереј Милан Михајловић истиче да је ова црква „са муком подизана у времену буна и ропства под Турцима, када је отоманска империја издисала, а када се српски национални покрет будио“.

„У цркви се налазе старе иконе, као и руско Јеванђеље из 1864. на којем је исписано цијело породично стабло царске породице Романових“, наводи Михајловић.

Михајловић напомиње да су током Првог и Другог свјетског рат постојале римокатоличке претензије на овом подручју да се народ покатоличи, али су те намјере пропале.

Извор: Срна