Радогостић, Зарубица, Трзин, Хрељић, Заклан, Бујак… само су нека од најстаријих српских презимена.

Већина њих се помиње у писаним историјским изворима из 13., 14. вијека, попут Дечанске хрисовуље (даровнице) којом је Стефан Дечански дио својих посједа поклонио истоименом манастиру.

На овом документу су, наиме, пописана имена свих људи (у неким случајевима и три, четири генерације потомака) који су тада живјели на том посједу.

Српска презимена су већином настајала по мушком претку (патроними), па су потомци Јованови, Радогостови, Петрови, Николини, постали Јовановићи, Радогостовићи, Петровићи, Николићи… Презимена по женском претку (матроними) су ријеђа, а везују се за жене које су се истакле у борби или су, просто, остале удовице. То су Марићи, Станићи, Јелићи – каже етнолог Мирослав Нишкановић, један од ријетких који се бави овом проблематиком и аутор јединствене књиге “Српска презимена”.

Према његовим ријечима, поред презимена која одражавају везу са неком другом особом (обично везу родитељ – дјеца), имамо и она која означавају лични изглед или карактер, али и надимак особе по којој је настало презиме: Слијепчевић, Ћосић (ћосав), Бркић (бркат), Мудринић, Дивљак, Бујак (брз, хитар), Гузина, Убипарип, Вртикапа…

Ту су и презимена која указују на бивше мјесто боравка и која су најчешћа у Војводини, као Бирчанин, Црногорац, Босанац, Каћански…, али и презимена настала према занимањима: Самарџић, Молер, Поповић, Ћурчић (од ћурчија – кожар, крзнар), Калајџић (од калајџија – занатлија који калајише судове), Мештеровић (од мештер – учитељ), Пандуровић, Ћатовић (од ћата – писар), Хоџић (од хоџа – муслимански свештеник), Кесеровић (турска реч кесер означава столарску алатку која служи за “копање” корита, корпица… словенска ријеч за њу је тесла).

Изузетно стара српска презимена у највећем броју су сачувана у оним крајевима гдје се највише полагало на традицију, попут Црне Горе и Херцеговине. Њиховом настанку у великој мјери је кумовао однос према другим братствима, као и чињеница да су настала у ратничком друштву.

– У овим крајевима и бившој Војној крајини, имамо презимена као што су Грдинић, Грубанов, Јованда… Ово посљедње је, рецимо, изведено од имена Јован. Назвати тада некога Јовицом, у тим крајевима, била је највећа увреда. Јованда, са друге стране, звучи силно, снажно и требало је да заплаши непријатеља, по принципу: Како ћеш ти такав на Јованду или Види га, Грдног – објашњава Нишкановић.

Он додаје да у ову групу спадају и презимена у којима се види веза са одређеном животињом, попут Вукотића, Међедовића или Дракулића. Снага вука, медведа или змаја, требало је да се пренесе на носиоца и заштити га од непријатеља и злих сила. При том, треба рећи да Дракулићи или Дракуловићи, немају никакве везе са најпознатијим вампиром. Реч је о старобалканском имену, док се презиме у Србији користи још од 11. вијека, много прије времена Влада Цепеша.

Опет, има презимена која су нам данас смјешна, иако су им у прошлости придавана друга значења. Таква су, примера ради, презимена Гаће, Карагаћа, Кура(ј)ица… Гаће су у прошлим временима биле назив за чакшире или панталоне, а не за гаће које се носе испод “гаћа”. Карагаћа је, стога, био родоначелник са црним панталонама, али шта рећи за Деригаће, Палигаће или Серигаће? Оно што важи за Гаће, у одређеном смислу, важи и за Кура(ј)ице – кур је прасловенска и свесловенска ријеч за пијетла, чија је деминутивна изведеница временом добила значење… знате већ.

Са друге стране, има Домазет(овића) и Жугића који се неће претјерано обрадовати, када открију поријекло свога презимена. Изразом домазет раније се означавао мушкарац који је, када се оженио, дошао да живи у кући и на имању женине породице (што би се данас рекло: удао се); док је жуга био узвик за вабљење гусака (жуга, жуга, жуга), али и назив тврдокрилца који живи у ђубрету, односно ларве сланинара, која нагриза суво месо (у пренесеном значењу жугав значи заједљив, тако да може означавати и препредењака).

Дивац – од рјечи див или истовjетног мушког имена. Значи млади Див, то јест син Дива. Дивци се налазе у документима још у 15. виjеку

Екмечић – интересантно презиме по занимању родоначелника, који је био пекар – екмеџија (балкански турцизам). Ријетко презиме за тако распрострањено занимање

Караџић – презиме добијено по родоначелнику који се звао Караџа. Караџа је турцизам са значењем “во црне длаке”, али и – срна.

Кораћ – ријеч кораћ преузета је из ковачке терминологије и представља назив за чекић којим се поткивају коњи.

Савић – у основи овог презимена, али и имена, јесте лично име Сава, са значењима старац или дједа

Стојаковић – ријеч стојак означава мотку са цијепом, којом се млати жито, али и дебео и дугачак штап уопште. Често су га носили локални угледници, наводи портал србинсиде.рс.

Интересантно је и поријекло презимена Глумац, Глумчев… По неким верзијама, ово презиме садржи и воајерску примјесу, јер је глумац (или прислушник) у неким крајевима био онај који се прикрада до прозора ложнице (гдје спавају младенци) и слуша (и обавјештава) прве три вечери шта се тамо дешава.