09/04/2022
Албанка коју поштују сви Срби
Вјерници Српске православна цркве присјећају се пребодобне Мајке Ангелине, деспотице српске и жене која је за Србе симбол вјерности породици и духовне снаге која побјеђује злобу и немаштину.
Ова српска светитељка је кћерка албанског кнеза Ђорђа Аријанита Комнина из елбасанског краја, свастика чувеног кнеза Ђурађа Кастриотића – Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, сина Ђурађа Бранковића.
Са својим мужем дијелила је сву муку живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији.
Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу. Када јој се муж упокојио, замонашила се и посветила молитви и дјелима милосрђа, те поправљању и зидању цркава и манастира.
За слијепог Стефана, изгнаног српског деспота, се удала новембра 1460.
У Албанији су остали кратко, док им се није родио први син Ђорђе. Након годину дана напустили су Албанију и по препоруци Скендербега, Ангелининог зета, отишли у Италију.
Прво мјесто било јој је Купиново у коме је подигла цркву Светог апостола Луке. Ту је положила мошти свог мужа.
Подигла је и женски манастир недалеко од будућег манастира Крушедол, гдје је провела остатак живота у молитви, бдијући над моштима супруга и синова. Ту је и сахрањена.
Њене чудотворне мошти касније су пренијете у манастир Крушедол који су Турци 1716. запалили заједно с моштима свих Бранковића.
У народној традицији ова српска светитељка је упамћена као изузетно образована, мудра и лијепа. Вољела је књигу и стално је читала.
Живот Мати Ангелине био је изузетно тежак – надживјела је мужа, оба сина и ћерку Мар, наводи Куриру.
Три пута је била принуђена да преноси мошти свог мужа, а добар дио живота је била прогнана од српске властеле.
Упокојила се 1520. године.
Лик преподобне Мати Ангелине налази се на свим иконама Бранковића, а приказана је као монахиња, с крстом у десној руци.
09/03/2026
