Посљедњи интервју који је некадашњи предсједник Србије и СРЈ Слободан Милошевић дао на слободи био је онај који је изашао у израелском дневнику „Харец“.

Разговор је вођен 14. марта 2001. у вили „Мир“. Интервју са Милошевићем водио је новинар Драган Бисенић који је својевремено открио и о чему су причали у неформалном разговору.

Милошевић је у неформалном дјелу разговора, између осталог, открио и да ли је све говоре сам писао, да ли је желио да буде нови Тито, како је изгледало јутро када је преломљен споразум у Дејтону, али и због чега није наредио хапшење Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице.

– Никада ми ни на памет није пало да будем нови Тито! Чак ни онда кад су неки почели да од Пожаревца праве нови Кумровец – рекао је Милошевић.

На опаску новинара да је 1992. године изашао на ТВ и позвао Србе у рат, као што је то Туђман урадио у Хрватској, можда би и направио „Велику Србију“ јер је имао огроман утицај на народ, Милошевић је рекао никада није мислио о томе већ „прво о очувању Југославије, а затим о решењу које ће омогућити и Србима да одлучују о својој судбини, онолико колико и други народи Југославије, а на крају о заштити саме Србије и СР Југославије“.

Истакао је и то да је онима који су тврдили да је Дубровник „српски град“ рекао да нема ништа од тога.

– То припада историји књижевности, а не историји. Дубровник је хрватски град – рекао је некадашњи предсједник Србије и СРЈ.

На питање ко је највећи преварант од људи из свијета с којима се сретао, Милошевић без дилеме наводи Ричарда Холбрука.

– Ми разговарамо по цијелу ноћ, а онда он дође ујутро са сасвим супротним стварима од оних о којима смо се договорили. Питам га: „Шта је то сада?! А он ће „инструцтионс“. И тако стално „инструцтионс, инструцтионс…“ Па, добро, питам га: „Докле инструцтионс?“ Ја преговарам овде са овлашћењима, а ти ми стално вичеш „инструцтионс, инструцтионс“! Доведи неког ко има овлашћења! Ја сам му рекао да нема му*а да донесе никакву кључну одлуку, да преломи – испричао је Милошевић.

Говорећи о саговорницима из региона, Милошевић каже да је Фрањо Туђман држао своју ријеч док је Алија Изетбеговић увијек користио Американце као изговор за своје одбијање.

– Кад смо били код (предсједника СССР-а Бориса) Јељцина, ја сам Туђмана завитлавао. Кажем му да њему кроз ноге пролазе гранате, пошто је тада било наводно гранатирање Банских дворова. Он је то подносио – испричао је Милошевић.

Открио је и како је изгледало јутро кад је коначно преломљен споразум у Дејтону.

– Цијелу ноћ смо чекали шта ће Алија да уради. Почео је и да пада снијег када сам ујутру 21. новембра отишао код Туђмана с приједлогом да нас двојица потпишемо споразум. Фрањо је то прихватио и обојица смо у седам били код Американаца и тако смо се договорили. Туђман је одржао своју ријеч. Моја коначна понуда била је да прихватим арбитражу за Брчко одложену на годину дана и да то понудим Кристоферу. Кристофер и Холбрук су прослиједили Изетбеговићу Туђманову и моју понуду. Послије премишљања је то прихватио – рекао је Милошевић.

Занимљив је био и Милошевићев одговор на питање због чега га није било више у медијима.

– Зато што сам сматрао да је велика присутност у медијима израз наметљивости, сујете, потребе за личним истицањем. Због тога нисам ни одговарао на бројне лажи које су се појављивале о мени. Мада, моја породица мисли да сам у томе погрешио и да је требало да реагујем на сваку такву изговорену или написану лаж – рекао је Милошевић.

Што се званичног дијела интервјуа тиче, Милошевић је говорио о 5. октобру, КиМ, Хагу… Ипак, једно од најдиректнијих питања је било зашто је препустио свој положај након догађаја 5. октобра.

– Ваши противници, Ђинђић и Коштуница, данас говоре како су очекивали да ће бити ухапшени због паљења Скупштине и телевизије. Кажу да због тога нису ни спавали цијелу ноћ између 5. и 6. октобра. Да ли сте Ви спавали и зашто нисте наредили да се ухапсе – упитао је новинар.

– Нисам их ухапсио зато што сам диктатор – кратко је одговорио Милошевић, наводи Мондо.

На питање како је доживио то што су га након 5. октобра напустили неки људи који су мање-више своје положаје дуговали њему, а од којих је неке можда сматрао чак и пријатељима, Милошевић је рекао:

– Доживио сам то као сазнање да сам вријеме проведено са њима као са сарадницима и пријатељима провео са користољупцима, улизицама и кукавицама.