У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила у селу Горњи Магашићи од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудица.

У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила

Тим поводом чланови породица жртава и делегација Oпштинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила запалили су свијеће и положили цвијеће уз централни Спомен-крст на братуначком гробљу.

Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима код Братунца један је од најстравичнијих по свирепости.

У породичним кућама масакрирано је осморо српских цивила из овог села од којих шест жена и два старца, а село је ољачкано и спаљено.

Најстарија жртва био је осамдесетпетогодишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић.

За овај као и све остале масовне злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико није одговарао нити процесуиран.

Предсједник Организације заробљених и погинулих Радојка Филиповић рекла је Срни да је рок за доношење тужилачке одлуке у предмету “Горњи Магашићи” био крај 2015. године, али да је крајем јануара 2019. године поступајући тужилац Един Муратбеговић донио наредбу о обустављању истраге уз стандардно образложење када су у питању злочини над Србима – због недостатка доказа.

Она пита докле ће се толерисати субјективност тужилаца који обичном фразом оправдавају свој нерад.

Према њеним ријечима, у скоро свим предметима тужиоци сами одлучују да прекину истрагу због наводног недостатка доказа и тако оправдавају свој нерад.

“Њихов посао је да прикупе доказе и подижу оптужбе за почињене злочине, али правосуђе БиХ толерише ту неодговорност и опструкцију према доказивању злочина почињених над Србима што већ деценијама представља правни терор који постаје неподношљив и доводи до потпуног неповјерења у правосуђе и комплетан државни систем, јер је окренут против српског народа”, истиче Филиповићева.

Она указује да је посао тужиоца да прикупи доказе, а Тужилаштво БиХ по ко зна који пут обуставља истрагу против починилаца злочина над Србима уз уобичајено, лицемјерно и шаблонско образложење да “недостају докази”.

“Познато је да су ти цивили убијени у својим кућама и двориштима, познато је и ко их је убио и какви докази тужиоцу још требају? Овај случај показује опструкцију и пристрасност Тужилаштва те омаловажавање српских жртава и настојање да се по сваку цијену прикрије истина, да свједоци помру и да се предмет затвори као да се ништа није ни десило и да у историји не остане траг о том злочину”, сматра Филиповићева.

Према њеним ријечима, у образложењу ове наредбе наведено је да ће Тужилаштво наставити истрагу за паљевину и пљачку српске имовине што је ругање породицама жртава и српском народу, јер се предност у истрази даје уништеним материјалним добрима у односу на људске цивилне жртве.

Филиповићева истиче да су чланови породица ових жртава огорчени јер нису добили ову наредбу Тужилштва, али да је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила благовремено уложила жалбу која је одбијена.

Она указује да се породице српских жртава с правом питају да ли ће злочинце стићи заслужена казна или ће истину прикрити такозвани правосудни органи БиХ, а злочинци живјети и умријети као слободни грађани.

Филиповићева каже да су Горњи Магашићи једно у низу српских села на подручју Братунца које је уништено у посљедњем рату.

Она је оцијенила да је апсурдно и недопустиво да скоро све предмете о злочинима над Србима у средњем Подрињу води тужилац Муратбеговић, који даје нека несувисла образложења и обуставља истраге у свим предметима када су у питању злочини над Србима.

“За све предмете су скоро идентична образложења, која говоре да он штити починиоце и руга се српским жртвама и да рад таквих тужилаца треба преиспитати и предузети мјере против њих, а предмете дати одговорнима да их обраде, комплетирају и подигну оптужнице против починилаца злочина”, истакла је Филиповићева.

Она је додала да се стиче утисак немоћи и убјеђења да због опструкције правосуђа БиХ, односно тужиоца Муратбеговића, који сам оцјењује да ли ће подићи оптужницу или неће, и остали предмети везани за злочине над Србима у средњем Подрињу завршити обустављњем истраге као и у случају Горњих Магашића, што је поражавајуће и што доводи до потпуног неповјерења у правосуђе и БиХ и њене институције.

Александру Лончаревићу је прије 29 година у Горњим Магашићима на кућном прагу убијена сестра Љиљана, удата Илић, која је била трудна.

“Већ је прошло 29 година, а правде за убиство моје сестре и осталих цивила у Горњим Магашићима још нема. Како правосуђе БиХ ради и какав однос има према српским жртвама, односно предметима у којима се ради о злочинима над Србима, изгледа да правду нећемо ни дочекати”, каже Лончаревић.

Према његовим ријечима, познато је ко су жртве и ко су убице, али правосуђу наводно још нешто треба, а не објашњавају шта.

“Видљиво је да је ријеч о опструкцији за коју, нажалост, у оваквој држави нема санкције и лијека. Побиле су их прве комшије и родитељи су ми помрли у нади и невјерици чекајући правду коју, изгледа, ни ја нећу дочекати јер истина и правда не одговарају правосуђу БиХ”, каже Лончаревић.

Мјештани су подсјетили да су Горњи Магашићи нападнути 20. јула 1992.године у поподневним часовима, када су припадници оружаних муслиманских снага из Сребренице и околних села упали у небрањено село и убили све цивиле међу којима пет из породице Илић, те опљачкали и попалили двадесетак српских кућа.

#srbi #srpskežrtve #Bratunac