Тужилаштво БиХ донијело је одлуку о неспровођењу истраге у вези са ратним злочином почињеним над 39 особа српске националности на подручју Приједора 30. маја 1992. године.

Одлука о неспровођењу о ратном злочину над 39 Срба у Приједору

Некадашњи Центар јавне безбједности Бањалука поднио је 28. септембра 2010. године извјештај о нападу на Приједор против Асима Мухића, Кемала Алагића, Јасмина Блажевића, Ферида Делкића, Халима Мешића, Едина Чајића, Мерима Чаушевића, Славка Ећимовића, Суада Карагића, Изета Мешића и Неџада Бабића због постојања основа сумње да су починили кривична дјела ратни злочин против цивилног становништва, против рањеника и болесника, против ратних зарробљеника и кривично дјело организовање групе људе и подстрекавање на чињење кривичних дјела геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина.

Према сазнањима Срне, извјештај је теретио Мухића, Алагића, Ећимовића, Мешића и Карагића да су планирали, покренули, наредили, учинили и подстрекавали чињење кривичног дјела ратног злочина над цивилним становништвом, насељима, припадницима Војске Републике Српске и лицима заштићених међународним правом.

Кривична дјела извршена су над 39 лица српске националности и то 20 припадника Војске Републике Српске /осам њих је убијено, осам рањено и четири заробљено/ и 19 цивила /шест убијено, 13 рањено/.

У образложењу Тужилаштва БиХ наводи се да прикупљена обимна документација и саслушан велики број особа, али да резултати проведених анализа, како кажу, неспорно указују да нема основа сумње, јер нема доказа да се заиста десио ратни злочин.

Занимљиво је да је у тадашњем извјештају, уз бројну документацију и изјаве свједока о свим убијањима и заробљавању војника и цивила тог 30. маја 1992, између осталог, задокументован и напад на полицијску станицу и возило санитета што додатно доказује апсурдност образложења Тужилаштва БиХ, које је 11 година анализирало достављену документацију да би на крају донијелу одлуку о неспровођењу истраге.

Извор: Срна